Osnovi fiziologije

== с =

ХЕМИЈОКА ЕПЕРГИЈА И ХРАНА

МСЛИНОВОЈ УШЋЕ кан сре а не 2 900 ДЕРИ С Ина ара па „а не ен ИН Ер: 3,228 стеаринска киселина ---=. --- -_. . =. 9,040 ПОЈПУТО Ва а = 5 ата 189 ОКРО ВИ на о пе а Иса а МАВТНО Ап оаа п ле ен Л НА а кл САО сажа ован ен ане а ара оарти ВОТИЗО аннераЕти тС њи а НН аа ЕАо

То су бројеви који се добивају када се сагоревање врши у Вег!ће]о!-вљевој бомби. Како се они могу применити на сагоревање истих тела у животињскоме организму 2 У томе погледу намећу се ове две примедбе. Прво, сагоревање свих органских тела није увек тако потпуно у организму као у бомби; то се нарочито тиче беланчевина, које у бомби потпуно сагоревају, дајући воду, угљендиоксид, амониак, док у организму дају непотпуно оксидоване производе, као што су уреа, урска киселина и др. Друго, и онда када сагоревање у бомби и у организму даје исте производе, то не значи, да се у оба случаја истим путем, тј. истим хемијским процесима до њих дошло.

На те две примедбе наћи ћемо одговора у принципу термохемије познатом под именом принципа коначнога стања. По'томе принципу, прелаз из једнога хемијскога система у други, развија или упија увек исту количину топлоте, без обзира којим

се путем ишло од првога до другога система. Топлота која је.

у вези са једном хемијском реакцијом зависи дакле само од почетнога и коначнога стања. На пример, кад шећер и масти сагоревајући у бомби или у организму дају у оба случаја исте крајње производе, тј. воду и угљендиоксид, значи, да су у оба случаја ослободили исту количину топлоте иако се, нема сумње, различним хемијским процесима дошло до истих крајњих производа у организму и ван њега. Физиолошка је важност тога принципа очевидна: он нам омогућава да утврдимо колико је једно тело, прошавши кроз организам, ослободило енергије, а да не морамо знати кроз које је све хемијске реакције прошло; довољно је да су нам познати његови крајњи производи.

На прву од горе учињених примедаба,. принцип коначнога стања такође нам одговара. Кад неко тело, као што су беланчевине, непотпуно сагорева у организму, оно је мање развило топлоте, или боље рећи енергије, него кад потпуно сагори ван организма. Ако накнадно сагоримо производе непотпуне оксидације беланчевина у организму и доведемо их до истих крајњих производа до којих се долази потпуним сагоревањем беланче-

Сагоревање у организму. Начело коначнога стања,

Непотпуно сагоревање у организму .