Osnovi fiziologije

156 РАЗМЕНЕ ЕНЕРГИЈЕ

вина ван организма, тада је у оба случаја ослобођена иста количина енергије, јер се пошло од истога тела и дошло се до истих коначних производа. _ Да би се дакле знало колико је дата количина беланчевина ' ослободила енергије при своме непотпуноме сагоревању у организ| му, треба од топлоте коју развија њено потпуно сагоревањеу бомби | одузети топлоту коју развијају накнадним сагоревањем производи | њенога непотпунога оксидовања у организму. На пример, узмимо | да једна беланчевина даје сагоревајући у бомби на 100 грама | 575 калорија, и да иста количина те беланчевине даје, прошав- | ши кроз организам, мокраћне производе који сагоревањем у | бомбн дају 109 калорија. Отуда излази, на основу горњега принципа, да је у самоме организму развијено енергије 575—109 — 466 калорија. | .

ИТ. Мерење енергетских размена.

Како ћемо одредити колико је енергије организам прометнуо у даноме размаку времена То се може извршити методама које почивају на два различна принципа; то су посредна калориметрија и непосредна калориметрија.

МЕ Посредна калориметрија почива на овоме начелу: одредити

трија. материални промет организмов па израчунати онда којој количини прометнуте енергије одговара.

Ако је за време огледа организам одржао своју матери-

алну равнотежу, тј. ако на крају огледа има исти састав каоу

· _ почетку, тада је довољно познавати количину и састав хране, да. Ва а би се могла одредити и количина енергије која је прошла кроз ска вред- организам за то време. Експериментално је одређено, да један

стојака грам органских састојака мешовите хране оставља у организ—

хране.

му, — пошто се одбију губици несварене хране у измецима и непотпуно сагорелих састојака мокраће, — у средњу руку ове количине калорија: |

угљени хидрати. .. О УМ А кал. МАСТИ ај и О ' беланчвви те и а 1

Према томе, ако претпоставимо, да је у току једне године целокупно париско становништво у средњу руку сачувало своју тежину и хемијски састав, тада потрошена храна за то доба прат-

дз = поставља и његову енергетску потрошњу. Видели смо раније а пак, да је средња дневна потрошња Парижанина: