Osnovi fiziologije
сл
МЕРЕЊЕ ЕНЕРГЕТСКИХ РАЗМЕНА ЕЕ
беланчевине . .... ...... 96,85 гр. МАСИ песен и. ба О а угљени хидрати... . . . . + - 6 20 а
Таква храна даје организму: 96,85 >< 4,1 -- 55,71 >< 9 - 410,35 >< 41 = 397 + 501 + 1682 = 2580 калорија.
Ова се метода може употребити само кад је за време огледа одржана равнотежа тежине и састава. Иначе се мора употребити која друга метода. с
Видели смо раније (стр. 126) како се разним методама могу одредити материјалне потрошње у организму. Те се исте методе употребљавају и за одређивање енергетске потрошње, јер кад се зна шта је у одређеном размаку времена сагорело у организму, ЈЕ НУЈ тада је лако израчунати колико је тиме енергије ослобођено.
Напоменимо најзад да се помоћу саме потрошње кисеоника Кисеоник
као мерило
може врло приближно измерити енергетска потрошња. Рачун- енергетске
|| (5 ме
потрошње,
ским путем налази се, да 1 грам кисеоника утрошена на саго-
ревање масти, угљених хидрата и беланчевина, до онога ступња
до којега сето врши у организму, развија ове количине топлоте, ти ЈЕНЕ 1 грам кисеоника сагоревајући беланчевине даје 3,19 калор, а к 1 гра |. 5 масти. „ 329 у, мљададрммаћ У! де 1 грам =“ „ угљене хидрате ,„ 356 ,„ | Огледом је утврђено, да у раду или у одмору, а при мешовитој
храни, средња вредност од 3,43 кал., за грам дисањем потроше-
нога кисеоника, даје врло приближну меру енергетске потрошње, Као што се види, из саме по- Е
трошње кисеоника може се дозна-
ти за потрошњу енергије. Отуда ока
велика важност што је у физио-
логији имају мерења гасовитих
размена. Непосредна калориметрија са- Непосред-
стоји се у непосредноме мерењу ЈЕ
саме топлоте што је организам одаје својој средини. Та је топлота пак мерило хемијске енергије коју је организам прометнуо, јер
- Слика 12. та енергија напушта организам у Калориметар са ледом.
виду топлоте.
Калориме~
Постоје многобројне направе, калориметри, за мерење жи- три уфивотињске топлоте. Најстарији је у физиологији калориметар што 77775" су га саградили Гауојзјеги Гарјасе (ел. 12). Тај се апарат