Osnovi fiziologije

ЕНЕРГЕТСКИ ПРОМЕТ 150.

У следећем огледу на човеку видимо, поред величине енергетске потрошње при гладовању, и како је распоређена та енергија између беланчевина и масти.

ИЕ | Потрошено НЕ Од 100 кал. припада Бате НО ле | масти | свега | на кгр. А мастима 1— 4. 85,88 136,72 | 1618,0 | 29 20,5 79,5 5.— 6. 69,58 131,30 | 1504,7 | 28,38 165 82,5 Т— 8. 66,30 149,85 | 1662,0 | 31,74 15,4 846 9.—10. 67,96 | 132,38 | 1508,5 | 29,26 | 17,3 82,7

_Овај нам оглед казује, да је производња енергије на кгр. тела иста за све време гладовања (у овоме огледу око 30 калорија). Дакле енергетска је потрошња при гладовању стална као и азотна потрошња. Из два последња стуба дознајемо, да највећи део прометнутих калорија припада мастима. Приметимо овде, да тај удео масти у производњи енергије није исти према томе да ли се односи на претио или мршав организам. У мршавих животиња масти прибављају сразмерно мање енергије него у претилих. Кад се има на уму, да је потребно да 978 грама мишића сагоре, да би се добила количина енергије коју садрже 100 грама масти, тада ће се схватити зашто мршаве животиње гладовањем брже опадају у тежини од оних које имају обилате масне резерве.

У једноме огледу на псу имамо овај распоред калорија за време гладовања:

Од 100 калорија припада

Дан гладовања беланчевинама мастима и тен тата и ЊЕ 72,9 Баве О 86,8 О ПИР А) 88,0

Из претходних се огледа види да при гладовању беланчевине дају само мањи део енергије потребне организму, док га масти снабдевају највећим делом. Може се узети да при гладо-

вању на беланчевине не пада више од !/; целокупног енергетског промета.

Енергетски оброци.

Да видимо сада која је енергетска вредност средњих људских оброка о коме је било речи раније (стр. 143) и како је енергетски садржај подељен међу саставне делове хране.

Претиле и мршаве животиње,

Енергетска потрошња људскога орга=

нилзма,