Osnovi fiziologije

Енергет-

ски губитак мокраЋом и измецима. хм 5 У М 6“ и М УМ У У З У 5 ј | р уз зар ~ Е ~ ~ “а М У м ~ Х ~ ~ % з ~ Х у “У УА, ~ ~“ ХМ 2 ~ ~

160 РАВМЕПЕ ЕНЕРГИЈЕ

Оброк прве категорије садржи:

оеланниевина и Пети а пеш 1143 масти 2855 Брава а ша нв О 5 337,6

угљених хидрата. . - ... Ако узмемо да организам добива од 1 грама:

беланчевина ........... %1 калорија МАСТИ венаца Пени па у врт пне А 1 угљених хидрата ... па дан 5

тада горњи оброк има следећу ел вредност:

беланчевине . ... 456,3 калорија ма оивени --Чаиаја 53 мар Ка и тије- (60: > угљени хидрати . 1384,2 >

| Свега . 2601,0 калорија.

То је средњи дневни промет енергије прве категорије особа.

(т. |. које не производе знатнога мишићнога рада). За другу категорију (средњи мишићни рад) имамо овај средњи промет:

МАЈА беланчевине . 684,7 калорија масти · 639,0 Е угљени хидрати . 29902 „

Свега. . . .. . : . 41609 калорија Најзад, за трећу категорију (напоран мишићни рад) имамо овај распоред енергије ослобођене у организму:

беланчевине . 784,3 калорија

масти . 1189,8 | угљени хидрати . 3324,3 “ Свега. 5298,4 з

Горњи бројеви не представљају енергију коју храна садржи, већ енергију коју је храна ослободила у организму, јер знамо, да је један део енергије коју храна доноси изгубљен у несвареним састојцима изметака а други део се налази у састојцима мокраћним. Око 107, енергетскога садржаја мешовите хране губи се у мокраћи и измецима.

Видели смо већ, да се енергетска потрошња не мења, када се прелази из нормалног стања у гладовање. Тако се исто не мења знатно та потрошња када организам прима храну у сувишним количинама. Друкчије речено: потрошња се не управља према дохоцима већ према стварној потреби.

Потрошња енергије једнога данога организма зависи од разних чинилаца а у првоме редуод мишићнога рада што га он произ-

|