Osnovi fiziologije

ИЗОДИНАМИЈА И ИЗОГлИКОЗИЈА 161

води, а затим од температуре средине у којој се налази. Изабравши те чиниоце у згодним погодбама, енергетска потрошња

се може свести на један минимум. То се постиже кад је орга- аонану, низам у потпуноме одмору, т. |. кад не производи никакав спо- БН РАИ љашњи важан мишићни рад, и кад је температура средине таква, да организам не производи више топлоту у јединоме циљу одр- жавања своје сталне температуре (стр. 166). | Да 5Е У тим погодбама, енергетска се потрошња одрасла човека 2 7 Р = од 65 кгр. своди на 1500 калорија дневно, т. ј. на 63 калорије им Об ма О на час, или на 0,97 калорија на килограм и час. Тај минимум пното и енергије потребне за одржавање нормалнога физиолошкога функ- 67ергија. ционисања назива се чисто физиолошка енергија. Ху ~ 15 А да УМА БА У. Изодинамија и изогликозија. но ла | || : По

Да би се задовољиле материалне потребе организмове, видели смо, да је поред неорганских тела потребан један минимум азотне хране, а да се све друге потребе могу подмирити мастима и угљеним хидратима у разним размерама. Ако се количина азотне хране повећа у оброку, тада се може смањити количина масти или угљених хидрата. Укратко речено, органски се састојци могу међусобно замењивати у храни «оја подмирује организмове потребе. Питање је сада, у коме се односу врши то заменивање.

Пошто највећи део органске хране игра улоге у организму својом енергијом, то је најприродније помислити, да се разни органски састојци хране могу замењивати према томе колико садрже енергије. То јест, замењивање би се вршило: калорија за калорију. Према томе, пошто 100 грама масти садрже исту количину физиолошки искористивих калорија као и 227 грама беланчевина или 227 грама угљених хидрата, то би се органски састојци хране замењивали у томе односу: 100 масти — 227 беланчевина == 227 угљених хидрата. Такво замењивање вели се да је изодинамно, а физиолошка теорија саграђена на томе појму назива се изодинамија. Видећемо доцније, кад буде било говора о мишићноме раду ио животињској топлоти, у којим се погодбама састојци хране могу изодинамно заступати. Овде ћемо поменути, да се међусобно заступање у храни не врши увек изодинамно, већ и на основу једнога другога принципа. То је начело изогликозије. Ево у чему се оно састоји.

Многе чињенице говоре у прилог томе, да је гликоза одабрано гориво организмово. Кад организам располаже угљеним хидратима, мишићи троше само тај материал, т. |. гликозу, за

Ив, Баја: Основи Физиологије. и

Међусобно замењивање органских састојака хране.