Osnovi fiziologije

162 РАЗМЕНЕ БНЕРРИЈЕ производњу рада. Али и онда када организам не добива довољно угљених хидрата, мишићи би трошили ипак само гликозу, градећи је из беланчевина и масти. Према томе "јасно је, што се тиче производње мишшћнога рада, да беланчевине и масти ке Ми аи = вреде у оној размери у којој су подобни дати гликозу. Из формула претварања масти и беланчевина у шећер може се израчунати колико један грам тих тела може дати гликозе, па према

_томе и у којој се размери могу међу собом замењивати те три

врсте тела. На тај се начин налази, да 100 грама масти или 201 грам беланчевина могу дати 161 грам гликозе, т. |-- да-су 100 масти и 201 гр. беланчевина изогликозне количине. Према томе, ако се, за добивање мишићнога рада, замењују међу собом органски састојци хране, то ће се морати вршити у следећим размерама:

100 масти: 206 беланчевина: 161 гликозе.

Дакле, за производњу рада, замењивање се врши изогликовно а-не изодинамно. Видећемо даље експерименталну подлогу изогликозије.

Алп изгледа, да се тако исто изогликозно врше замењивања и у храни која не служи на производњу рада већ на одржавање организма у одмору, т. |. која прибавља организму његову чисто фивиолошку енергију (стр. 164). У томе смислу говоре следећи резултати (Киђпе:):

Представимо потрошњу чисто физиолошке енергије са 100. Ако сада дамо организму 100 калорија у виду беланчевина, констатујемо да организам развија 131 калорију. То значи, да 100 беланчевинских калорија нису довољне да замене исту количину енергије коју организам развија при гладовању у поменутим погодбама температуре и Нато већ да је организам морао додати 31 калорију. Акофуместо беланчевина дамо организму 100 калорија у виду масти, тада организам развија 113 калорија, а само 106 ако је добио тих 100 калорија у виду угљених хидрата. у Тај нам оглед казује, да у овоме случају 100 калорија немају исту вредност, према томе да ли происходе од беланчевина, масти или угљених хидрата. Та се тела и у овим погодбама дакле не замењују изодинамно.

=

У!. Енергетска вредност алкохола.

Видели смо раније (стр. 124), да алкохол сагорева у орга-

низму; то значи да алкохол оставља у 0] низму свој енергет- И КУ

ски потенциал. Питање је сада, којим физиолошким улогама може ·