Osnovi fiziologije

· ПНЕРГЕТСКА ВРЕДНОСТ АЛКОХОЛА 1525

послужити тај потенциало Несумњиво је да може служити ка-

лорификовању, т. |. грејању организма, пер топлота коју произ-

води сагоревање алкохола у организму не разликује се у томе погледу од топлоте коју производе угљени хидрати, масти и беланчевине. Али не треба мислити да та алкохолова моћ калорификовања даје томе телу, са енергетскога гледишта, вредност хране. Енергетски потенциал хране мора давати организму нешто друго него само топлоту. јер иначе би се храна, односно њен енергетски потенциал, могао заменити спољашњом топлотом, сунчевом на пример, или још топлотом коју производи пећ. Тада би дрво и угаљ имали у томе смислу исто право као и алкохол да се назову храном. Алкохол може дакле допринети калорификовању организма као ма које тело које производи топлоту у организму или у његовој спољашњој средини.

Може ли алкохол у тој улози калорификовања заменити друге састојке хране > Огледи одговарају, да може (АЕ матег и Вепе4д1 с. Ево једнога примера: један човек добива извесну храну без алкохола и та храна производи задржавање малих количина масти у организму. Ако се тој храни дода 72 гр. ал-

" кохола днер но, поред пређа ашње хране, организам задржава више

масти, и то као кад се на место алкохола дода количина шећера

која има исту калоријску вредност:

Енергетска вредност а организмо[беј анчевинеј масти ва добитка

храна без алкохола. - | == с 9О гр. 77 кал.

лтталенетнлн отисак: | Дневни добитак (--) или | губитак (—) организмов

5 | "иста храна -- 72 гр. алкохола | -- 14 „ |-- 627 , | 589,

иста храна — 130 гр. шећера | ЈЕ 11. „ | -2 597. | 562 5 Као што се види из тога огледа, алкохол је делао исто као и додани шећер. Нема сумње, дакле, да алкохол може имати у извесним погодбама вредност енергетске хране, али се у енергетскоме погледу као иу другом погледу (стр. 124) алкохол разликује од праве хране. Ако се алкохолу не могу оспорити неке одлике хране, треба нагласити да је то храна сасвим особене

природе, непотпуна храна, која организму није потребна а која му врло лако може бити штетна.

У питању алкохола треба разликовати чисто физиолошку страну тога питања од хигијенско-друштвене. Као што видесмо,

са првога гледишта алкохол се не може напросто осудити прогласивши га отровом, док је са другога гледишта свака пропа-_

танда прека алкохола ла Једноме гориву које је подобно = '11#

Алкохол и калорификовање, Епергет-

ска вред-=

ност илкот холл.

Да стране питања о ал кохолу,