Osnovi fiziologije

Крајњи чланови енергел1скога промета. Трансформације енергије у организму. Разне улоге снергије. Чието физиололика енер-

гија.

164 РАЗМЕНЕ ЕНЕРГИЈЕ

снабдевати топлотом парну машину нећемо порицати ту особину ни у случају да оно оштећује машину коју покреће: али се не може оправдати његова употреба ако располажемо другим горивом које нема ту незгоду.

УП. Физиолошке улоге енергије.

Животињски организам прима енергију у виду хемијскога потенциала своје хране. Енергија напушта пак организам у виду топлоте. То су крајњи чланови енергетскога промета. Хемијски је потенциал енергетска храна; топлота је — енергетско излучивање.

Енергија при своме пролазу кроз организам претвара сеу разне облике који се нижу између га два крајња члана и одиграва разне улоге. Али на крају крајева она се налази у виду топлоте, као што молекул беланчевина може претрпети разне метаморфозе и одиграти разне улоге па ипак на крају даје исте производе. Један део хемијскога потенциала служи на производњу унутрашњега мишићнога рада (рад срца, пречаге, желудачних и цревних мишића итд.). Сав се тај рад у самоме организму претвара у топлоту. На пример, рад срчанога мишића сав се троши на савлађивање отпора у крвним судовима, те се тако претвара у топлоту што се развија трењем крви о судове. Други део хемијскога потенциала даје непосредно топлоту и служи на одржавање сталне температуре. У та два примера имамо различан пут трансформација, различну физиолошку улогу, али заједничку полазну тачку и исти крајњи резултат.

О трансформацијама које енергија претрпљује при своме пролазу кроз организам не знамо много што рећи. Њу још мање можемо пратити сустопице него материју. Али је несумњиво, да између истих крајњих чланова енергија може ићи разним путовима. Да видимо које врсте улога врши енергија у животноме механизму. У томе смислу, како можемо поделити енергију што је један оброк доноси организму у виду потенциалне хемијске енергије 2 Најпре ћемо одвојити онај део који је неопходно потребан за одржавање живота, од онога дела којега се организам може у одређеним погодбама лишити. Ако организам потпуно мирује, у средини чија температура искључује сваку нарочиту производњу топлоте ради одржавања сталне температуре, па ако уз то гладује, тако да апарат за варење не производи никакав рад који је у вези са присутношћу хране, тада потрошња енергије тога организма представља најмању количину енергије

СОРТЕ

ата 1 и,

иако