Osnovi fiziologije

ФИЗИОЛОШКЕ УЛОРЕ ЕНЕРГИЈЕ 165

потребне за одржавање живота. То је тако звана чисто физиолошка енергија или неопходна енергија.

Ако исти организам производи спољашњи мишићни рад, ако се налази у средини чија је температура доста ниска, и уз то ако је при варењу, тада он троши, поред пређашње „чисто физиолошке енергије“ и другу количину енергије која се може, као што видесмо, укинути кад су извесне погодбе испуњене (мировање, гладовање, висока спољашња температура).

Да видимо најпре нашта служи она неопходно потребна енергија.

Један њен део служи на производњу унутрашњег мишићног рада: срчани рад, рад мишића апарата за дисање (диафрагма, међуребарни мишићи), рад глатких мишића утробе, који се производи и кад апарат за варење не садржи хране. Али нема сумње, да на тај унутрашњи мишићни рад пада само мањи део неопходно потребне енергије. Та неопходно потребна енергија износи у човека око 1500 кал. дневно. Срчани рад пактроши око 225 калорија, а апарат за дисање много мање. Иако имамо поред ових и других унутрашњих мишићних радова, ипак највећи део те неопходне енергије не служи на њихову производњу.

Највећи део енергије коју организам употребљује у вези је са самим животом његових ткива. Самим тим што је жива, свака ћелија троши извесну количину хемијске енергије која није употребљена на производњу никаквога видљивога рада ни спољашњег ни унутрашњег. Треба добро схватити да се највећем делу енергетскога промета не може приписати никаква јасна улога. На пример, мишић при одмору, извађен из организма, троши докле год је жив извесну количину енергије којом се сам снабдева из својих резерва. За ту се енергију не може рећи да служи за производњу каквога рада, јер се никакав рад не опажа. Ту ћемо енергију, која је у основи самога животнога механизма, назвати основна биолошка енергија.

Сада долазимо на енергију која није неопходно потребна за одржавање функционисања организма.

Узмимо један организам који се налази у таквим погодбама да троши само своју чисто физиолошку енергију. Али нека он почне производити спољашњи мишићни рад, крећући се на пример, тада ступа у промет нова количина енергије која је потребна за ту производњу рада. Ако пак спољашња температура знатно опадне, тада се може десити, да сва она топлота коју организам производи као екскретум или истурање свога енергетскога промета, није довољна, да би он могао одржати своју

Енергија унутрашњега мишићнога рада.

>

Основна биолошка снергија.

Допуска топлота.