Osnovi fiziologije

166 = РАЗМЕНЕ ЕНЕРГИЈЕ

сталну температуру; тада организам претвара нову количину хемијске енергије у топлоту да би одолео хлаћењу. У томе слу-

чају, та топлота није више једно истурање које узгред послужи.

организму, већ је то топлота произведена специално у циљу

_ загревања организма. Та „топлота ради топлоте“ назива се до-

· Мишићи рид нтоТЛОЈРА. рункционише ли мишић

као терми-

ан мотор7

пуска топлота, јер допуњава ону топлоту која је, као што рекосмо, нека врста истурања, у случају кад ова није подобна одржати температуру тела.

УШ. Мишиани рад.

У животињскоме организму хемијска енергија може се претворити у механички рад. То се претварање врши у хистолошким елементима којима је, у подели физиолошкога рада, додељена производња механичкога рада. Ти су специалисани елементи: мишићна влакна, која удружена граде мишиће. |

Мишићни рад, као што знамо, може бити унутрашњи и спољашњи. Срчано је контрактовање пример унутрашњега рада,

док је кретање наших удова пример спољашњега рада. Уну-

трашњи се мишићни рад сав претвара у организму у топлоту. Спољашњи рад пак може се претворити у све друге енергије, али се обично и он претвара у топлоту. Сав рад што га производе наши мишићи при ходу по хоризонталној равни, претвара се у топлоту; кад навијамо свој часовник, тада мишићни рад прстију претварамо у потенциалну механичку енергију опруге, која ће се опет претворити у топлоту савлађујући отпоре часовникова механизма; кад руком окрећемо једну електричну машину, тада мишићни рад претварамо у електричну енергију, и тако даље. Дакле, разним механизмима можемо претворити мишићни рад у ма коју другу енергију. Отуда она велика важност што је у нашему животу и у људској индустрије имају руке и животињска мишићна снага. | |

Приступајући изучавању производње мишићнога рада, морамо најпре рећи коју реч о самоме принципу те: производње. Видели смо раније, да се хемијска енергија, као енергија више врсте, може потпунице претворити у механички рад, док је претварање топлоте у рад само делимично, и то остварљиво само у одређеним погодбама температуре, дате принципом СагпојС1апв1и5-а. Како се у мишићу хемијска енергија хране претвара. у рад, непосредно, или посредно, претворивши се најпре у топлотуг На то нам питање може одговорити однос у коме се из хемијскога потенциала добива рад у организму, то јест механички принос организмов. |