Osnovi fiziologije

168 РАЗМЕНЕ БНЕРГИЈЕ

а узимајући храну која садржи много угљених хидрата, ти су · научници нашли, да је њихова азотна потрошња при томе на-

порноме раду остала иста као иу одмору. Тај је резултат више |

пута потврђен; Абу абег, на пример, нашао је, да човек који при одмору троши 107 грама беланчевина, троши 108 грама кад производи рад од 190.000 килограм-метара.

Угљени хидрати су одабрано гориво за производњу рада. Као што видимо, кад организам располаже довољном количином угљених хидрата он само њих употребљава за производњу мишићнога рада. Али кад њих нема, организам може извући и из масти и беланчевина енергију потребну за производњу мишићнога рада. То казује следећи оглед на коњу (Ке је) ф Коњ добива храну која је управо довољна за производњу "рада од 800.000 килограм-метара дневно. Не мењајући храну, наметне се коњу много већи рад, и тада се из његових материалних размена мора закључити, да су већи део тога рада произвеле организмове масти, јер лучени азот није у много већој количини него пре тога повећанога рада, па да би се овај могао, метнути на рачун беланчевина; апри недовољној храни и напор номе раду гликоген брзо нестане из организма, тако дани ону току огледа, који траје више дана, не узима знатног удела у производњи рада.

дневни рад у дневни мо- промена телекгр-метрима краћни азот Е сне тежине

=

[део огледа 808.000 198,6 гр. стална тежина ЈЕ 2.404.000 220,0 губитак 30 кгр. Ш_ _— 808.000 199,6 стална тежина

Вредност је количника дисања у животиња које раде и гладују, приближно 0,73. Та вредност пак одговара сагоревању масти. Али чим животиња почне добивати у изобиљу шећера, вредност њеног количника дисања при раду достиже 0,97, што значи да организам престаје трошити своје масти а да сагорева шећер.

Кад организам нема довољно на расположењу ви угљених хидрата ни масти, он тада троши беланчевине, као што нам казује у тим приликама повећано азотно лучење кад животиња. пређе из одмора у рад.

—трРР