Osnovi fiziologije

мишићни РАД | 169

(0 материалу из којега организам извлачи енергију за производњу мишићнога рада можемо ово закључити: угљени хидрати долазе на прво место докле год организам располаже њима, кад понестану у храни и у организмовим резервама, тада долазе масти као извор мишићнога рада, па тек на треће место беланчевине. | 8

Да видимо сада, да ли масти, беланчевине и угљени хидрати имају исту вредност у погледу производње рада, да ли се могу међусобно заступати калорија за калорију, т. |. изодинамно.

На то нам одговарају огледи што су их извршили Сћацмеац и Соп(ејеап:

Пас од 16—17 килограма одржава се при одмору у равнотежи помоћу 400 грама меса дневно. Кад прелази 12—13 километара дневно, довољно је, да је претходно добио уз горњу количину меса 51 грам свињске масти па да одржи своју телесну тежину. Ако се у место 51 грама масти дода изодинамна количина шећера, т. ј. количина која садржи исти број калорија као и 51 грам масти, а то је 121-грам сахарозе, тада при истоме раду као мало час, животиња повећава своју тежину. То значи да калорије што их доноси шећер више вреде у погледу производње рада од калорија масних тела.

Ако се у горњему огледу маст не замени изодинамно, већ изогликозно, тј. ако маст не заменимо количином шећера која садржи исти број калорија, већ оном количином шећера коју би 51 грам масти могао дати претворивши се у организму у шећер, а то су 78 грама сахарозе, тада се посматра, да је та количина шећера таман довољна да замени горњу количину масти у производњи рада и одржавању тежине.

За друге органске састојке хране дошло се до истих резултата. Тако да закључујемо: стварна енергетска вредност хране није представљена калоријама које ће сагоревањем ослободити, већ шећером (гликозом) што та храна може произвести.

· Израчунало се, да 1 грам разних саставних делова хране може дати следеће количине гликозе:

ПА СБ и ава пе аи КИР брат): араби и ле ет с ње њен О сага рова и али а · - а ООИ беланчевине .- .. .-_ __._._.. 0807 ЛИКОВА На а у и 00Е

Према томе, међусобно заступање тих разних састојака врши се у сасма другим размерама него ли кад би се калорија

Међусобно замењивање масти, беланчевина и угљених хидрата у производњи мишићнога рада.

Изогликозија. |