Osnovi fiziologije
КРВНИ СУДОВИ —__ 285
Мимо била које се може на венама посматрати као последица јаке вазо-дилатације танких артерија, неке вене имају стално своје било, које је независно од артерскога била. Тај венски пулс
посматра се на венама у врату (југуларне вене). Венски пулс.
бије у тренутку преткоморске систоле. Промене притиска. које се
–збивају у десној преткомори у току њене систоле и диастоле, преносе се на притисак у венама које се уливају у ту преткомору. При преткоморској систоли крв се не враћа из срца у те вене, али повећање притиска у преткомори производи успоравање крви у оближњим венама, па према томеи повећање притиска у њима, док ће опадањем притиска у преткомори опасти и притисак у венама. Те наизменичне промене притиска у венама узрок су венскоме билу. Оно се распротире у виду таласа од срца преко вратних вена па може доспети и до мозга.
Артерије, нарочито ситне артерије, садрже у својим зидовима кружна мишићна влакна. Грчење и опружање тих мишићних елемената производи стезање, сужавање, и ширење судова. Те промене ширине крвних судова дају вазо-моторне појаве. Велика је физиолошка важност тих појава. Према потре-
_ бама, вазомоторне појаве подешавају протицање крви у органима. На пример, када једна жлезда почне лучити, њени се крвни судови рашире, а то има за последицу да веће количине крви протичу тим органом и задовољавају његове повећане потребе. Вазо-моторне појаве на површини тела играју важну улогу, као што видесмо (стр. 175), у терморегулацији, повећавајући или смањујући количину топлоте коју организам уступа својој средини.
Разуме се, да такве појаве, које се збивају у одређеноме циљу, морају бити под управом живчанога система. Глатки мишићи крвних судова под утицајем су живчанога система, као и сви други мишићи; и они примају живчана влакна, која везују крвне судове за средишњи живчани систем. Свакоме је познато да психичке појаве, разна узбуђења, могу изазвати вазо-моторне појаве. Стид изазива, нарочито у младих особа, вазо-дилатацију, тј. ширење крвних судова лица; страх производи вазоконстрикцију, тј. стешњавање истих судова. У првоме случају лице се зарумени, у другоме побледи.
Мишићи крвних судова примају две врсте живаца, који делују у два супротна смисла: једни производе грчење тих мишића, други паралишу утицај првих и тиме изазивају опружање мишићних елемената крвних судова. Први производе вазо- -констрикције и зову се вазо-констриктори; други производе вазо-
Венско било.
Вазо-моторне појаве. Вазо-мо-
торни жив,
ци.