Osnovi fiziologije

Акомодовање вида.

Теорије о акомодовању. 358 ш"лу а ЈА

ничен простор у коме не видимо предмете, Нацртајмо на лист хартије с леве стране један мали круг а с десне, на одстојању од 5 центиметара, један крстић. Затворимо лево око. Десним гледајмо круг који се налази с леве стране на хартији коју примичемо оку, померајући јс десно и лево у исто време. Кад хартија буде била у извесноме положају према. оку, крстић ће ишчезнути: његов лик пада тада на слепу тачку мрежњачину.

Лик што га даје испупчено сочиво приближује се сочиву кад се предмет удаљава, а удаљује се од њега кад се предмет приближује сочиву. Видели смо да је вид јасан само ако лик пада на један ограничен део мрежњаче. Претпоставимо да лик једнога предмета који се налази на извесној даљини пада управо на мрежњачу. Вид је тада јасан. Али ако се тај предмет приближи или удаљи од ока, тада ће лик, ако се ништа у оку није променило, падати иза или испред мрежњаче и вид ће бити нејасан. Ми међутим знамо из искуства да видимо јасно предмете на разним даљинама. Значи дакле да се нешто мења у оку кад се мења даљина на којој је гледани предмет, тако да ликови падају на мрежњачу иако се предмети удаљују или приближују оку. Оно што се мења у оку јесте кривина очнога сочива. На тај начин очно сочиво постаје више или мање сабирно, према потреби. На пример, приближује ли се предмет оку, тада лик тежи да оде иза мрежњаче, али сочиво постаје испупченије, т.ј. повећава своју сабирну моћ, тако да лик остаје на мрежњачи. На против, кад се предмет удаљује тада би се његов лик приближио сочиву, т. |. био би испред мрежњаче, кад се сочиво неби у извесној мери спљоштило, т. |. постало мање сабирно, тако да лик остане на мрежњачи иако се предмет удаљио. Те промене сабирне моћи очнога сочива које омогућују јасан вид на разним даљинама сачињавају појаву акомодовања или прилагоЂавања вида.

Како се врши мењање кривине очнога сочиваг За обод сочива, свуда унаоколо, причвршћена су многобројна влакна која граде једну прстенасту везу којом је сочиво држано на своме месту. Својим другим крајем, та се влакна стапају у хиалоидну опну којом је очна шупљина обложена и у којој се налази срчано тело као у каквој кеси (сл. 80). Прстенаста веза је затегнута, те вукући свуда унаоколо на обод сочива спљоштава га у неколико. Довољно је сада да то вучење престане да би се сочиво, на основу своје еластичности, испупчило. По Нејтћон -у, акомодовање вида, т. |. мењање кривине сочива, вршило би се на следећи начин. Онај део судовњаче који прелази у дужицу за-