Osnovi fiziologije

966 па УНА

мета али надражује остали неизнурени део мрежњаче: отуда светла позадина на којој се одсеца тамна слика.

Једноочни Човек, и неке животиње имају двоочни или биноку-

Ми ларни вид, они могу један предмет гледати у исто време са оба ока. То не могу да чине коњ, овца, во, кокош и друге животиње које имају једноочни или монокуларни вид. Кад гледамо једну тачку која је пред нама на ограниченој даљини, тада слика те тачке пада у оба ока на жуту мрљу. Да би то било могуће, обе очне кугле морају у неколико скренути ка унутрашњој страни, тј. ка носној страни, тако да се обе очне осовине које полазе од жуте мрље и пролазе кроз центар рожњаче стичу у гледаној тачци (сл. 86). Према томе једна тачка која се налази, на пример, с десне стране гледане тачке, али која се

с Ба

Ата и: > Слика 86. Слика 87.

Гледана тачка А падау оба Гледана тачка О пада на жуте ока на жуте мрље ји ј,. Тачка мрље. Тачка А даје на мрежМ пада на десне половине њачи слике а; и а, које леже мрежњачине (т, и т,) док тач- симетрично, на унутрашњим ка М' пада на леве половине половинама мрежњаче; тачка (тј ит). Вдаје слике б; и 5, које леже

симетрично на спољашњим половинама мрежњаче.

налази у видноме пољу, тако да и њу видимо, даће своју слику зуевара. у оба ока на лево од жуте мрље, т.ј. у левоме оку на слепона мреж очноме делу мрежњаче а у десноме на носноме делу. Обрнуто се дешава са сликом сваке тачке која се у видноме пољу налази на лево од гледане тачке. Значи да у погледу грађења ретинских слика симетрични делови мрежњаче нису еквивалентни, тј. спољашњи део ретине једнога ока не одговара спољашњему делу ретине другога, већ спољашњи или слепоочни део једнога ока одговара унутрашњему или носноме делу другога. Интересантно је констатовати да влакна оптичкога живца која полазе