Osnovi fiziologije

ВАЕИЗЕН И | 367

од тих одговарајућих делова мрежњаче деснога и левога ока иду заједно у једну исту половину мозга: влакна која припадају спољашњему делу мрежњаче једнога ока удружују се са влакнима која припадају унутрашњему делу мрежњаче другога ока (сл. 88) и граде оптичке траке. Према томе сва се влакна оптичких живаца неукрштају, већ само она која припадају унутрашњему делу мрежњаче. На тај начин, слике које једна тачка даје на обе мрежњаче одговарају живчаним влакнима која иду у један исти центар у мозгу. То нам објашњава да две слике на мрежњачи дају осећај једнога предмета. Ако слике не падају на поменуте одговарајуће делове обе мрежњаче тада видимо предмете двоструке. То се дешава када прстом притиснемо са стране једно око, тако да се његова видна осовина не стиче више у тачци коју гледамо, са осовином другога ока; то се дешава такође када очни мишићи не одржавају обе очне видне осовине под истим углом (разрокост). (С истога разлога видимо двоструке оне тачке које се налазе испред или иза гледане тачке (сл. 87).

Бинокуларни вид повећава обим виднога поља. Њиме такође добивамо утисак рељефности предмета, Тј. њиховог простирања у три дименсије простора. Ово се последње Слика 88. објашњава тиме што рељефни пред- Ф оптички живац. — 6. оптинмети не дају истоветне слике у обањи А Е Хигома лун којој

се укрштају влакна / која приока. Ставимо прст пред очити гле- о падају унутрашњем делу мреждајмо га једним оком, час десним, њаче. — е. влакна спољашњег час левим; опазићемо да левим оком — дела мрежњаче која се не укршвидимо део прста који не видимо тају — # и с, прекидање опдесним, и обратно. Ако пак гледамо папе нињанннте пете 54 „један цртеж, који је у једној равни, тада га исто видимо десним и левим оком, тј. даје исте слике на једној и другој мрежњачи. Та различност или истоветност ретинских слика једнога и другога ока даје нам осећај рељефног или уравњености. Може се томе учинити приговор да пред-

Одговара јуће тачке на мреж= њачи,

Бинокуларни вид и рељефност предмета ,