Osnovi fiziologije, page 69

ХОРА НА 25]:

__Амино-киселине немају оне разне особине правих беланчевина: не дају реакцију биурета (отуда им назив „абиуретна тела“), лако кристализују, дају праве растворе, не згрушавају се топлотом нити се таложе алкохолом. Као и беланчевине, амино-киселине- су амфотерна тела, и њихов састав објашњује ту особину једних и других: због своје групе — СООН понашају се према базама као киселине, а због групе — МН, понашају се као базе према киселинама. 5

На пр. гликокол даје са хлороводоничном киселином ову со:

мн, .Сњ,. со0н + на! — на. МА, СН, . С00Н

а са натриумхидроксидом:

мн. СН,.соон-–=ма он = мњ,. СН,. сООМа-- Н,О

Гликокол, који је врло слабо јонизован, т. |. електролитички растављен, реагује неутрално, док ове његове соли, које су јако дисоциране и добро спроводе електрицитет, реагују, прва кисело, друга алкално.

Амино-киселине добивене хидролизом разних протеина јесу:

Гликокол (аминосирћетна кис.). Налази се редовно међу производима распадања свих глобулина; на против, албумини га не дају.

Аланин је х-аминопропионска киселина:

сн,. – сн — соон

| МН

Та је амино-киселина врло распрострањена међу производима хидролизе свих беланчевина.

Из формуле аланина види се да би аминогрупа— МН, могла заузимати место и на крају молекуларнога ланца у групи СН, —. Али правило је, да се у амино-киселинама које произлазе из беланчевина аминогрупа налази одмах до киселе групе, т. |. у положају “: отуда назив 2-амино-киселина.

Валин (2—аминоизовалерианска кис,).

сњ; СН,

=> ен — сн — содн, МН,

Особинг аминокиселина. Гликокеол.

Алапин.

Валин,