Osnovi fiziologije

50) РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

Као што су моносахариди градиво сложених угљених хидрата, тако су амино-киселине градиво протеина. Познавању градива беланчевина највише је допринела Еш Еасћег-ова метода естерификовања, која се састоји у томе, што су аминокиселине, које су постале хидролизом помоћу киселина, претворене хлороводоничном киселином, у алкохолној средини, у естере; ови су пак одвајани једни од других фракционом дестилацијом. То естерификовање представљено је на овај начин:

ВОН С | = | соон с00 (С, Њ)

г амино-киселина етилестер амино-киселине Хидролиза _ Познавање тога деградовања беланчевина мора особито при-

беланчеви-

на и варс- вући нашу пажњу: прво, што ћемо из производа распадања беланчевина стећи појам о њихову саставу, и, друго, што је. хидролиза беланчевина нарочито једна физиолошка појава, која се врши под утицајем фермената а није ништа друго до њихово варење. Најпре ћемо се упознати с основним градивом протеина, амино-киселинама, пак ћемо се затим, вративши се уназад, упознати са телима која се налазе између тих чланова, протеина и амино-киселина. __ (Све говори у прилог томе, да су амино-киселине преформиране, т.ј. да се налазе већ у молекулу беланчевина а да нису производ утицаја употребљених чинилаца; ови их само хидролизом ослобођавају из беланчевина. Наравски, да сем аминокиселине могу распасти у још простија тела; тако нарочито под утицајем алкалија дају беланчевине и амониака, који постаје из амино-киселина. И животињски организам треба сматрати чини|: оцем који разорава беланчевине даље од њихова основног градива, пошто се у њему беланчевине претварају нарочито у воду, угљендиоксид и уреу. ~

Амино-киселине.

Ова су тела карактеризована присуством у своме молекулу групе амино: — МН, и киселе функције: — СООН. На пример, гликокол или аминосирћетна киселина има следећи састав, упоредно са сирћетном киселином.

сњ, — соон (О == соон

сирћетна киселина јат 5 · МН., гликокол.