Osnovi fiziologije

65 = 5

60 58) _ РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

Нуклеопротеиди садрже увек фосфора а често и гвожђа.

Киселе су реакције. Дају обојене реакције беланчевина и уопште исте реакције таложења; згрушавају се топлотом. Са своје киселе реакције таложе се из киселе средине а растварају у алкалној. Пепсин раставља нуклеопротеиде у нуклеине и беланчевине које пептонизује; трипсин иде даље ослобођавајући нуклеинску киселину.- У молекулу нуклеопротеида нуклеинска кис. је носилац фосфора. Стога нуклеини садрже више фосфора од нуклеопротеида, а нуклеинске кис. још више и у толико су јаче киселе реакције.

До сада су издвојени из нуклеопротеида као њихов беланчевински део протамини и хистони; а и други протеини улазе у њихов састав. Пошто су нам протеини познати из претходних страна, остаје нам да се упознамо са нуклеинском кис., па да нам састав нуклеопротеида буде познат.

ел елисе Нуклеинска киселина, или боље неуклинске киселине, пошто лине. их има различних у разних нуклеопротеида, имају врло сложен састав.

Ова су тела добивена као састојци нуклеинских киселина. фосфорна киселина. 2. пиримидинске базе. 3. пуринске базе. 4. угљени хидрати.

У типичном нуклеопротеиду добивеном из жлезде тимус, налазе се сви ти саставни делови.

Фосфорна киселина налази се у нуклеинској киселини у знатним размерама; фосфора имау нуклеинској кис. око 9—100/..

Пуринске базе. Ова група тела врло је важна не само што су њени представници саставни део нуклеинске киселине, већ и стога што њој припада и урска киселина, редован продукат дезасимилације у животињском организму.

Сва пуринска тела могу се сматрати да произлазе од заједничког једра, тела пурин (Ет. Разсћег).

(1) М—СН (6)

| (2) НС се (о (8) Х – Са) —к оу“

У састав нуклеинске киселине улазе ове две пуринске базе, аденин и гуанин. Аденин је 6-амино-пурин (број назначује у.

Пурин.

СН (8)

| | | || |-

рат