Osnovi fiziologije

И На Анан 67 утицају фермената. У води и сланим растворима нерастворљиви су и уопште су врло отпорни према хемијским агенсима.

Протесиди који састављају органску материју разних кожних деривата човека и животиња: косе, перја, вуне, ноката, копита, рогова итд. називају се кератиди и одликују се високом садржином сумпора. Свакоме је познато да та тела не могу служити храном и да длаке, перје и слично пролази кроз црево неизмењено (птице грабљивице ослобођавају се кератида избацујући их на уста у облику лоптица). Међутим та су тела одабрана храна извесним нижим животињама, нарочито ларвама инсеката: мољци уништавају вунена ткива, крзна, а и рожаста тела имају своје паразите. :

Међу протеоидима заузима засебно место желатин или лепак, који је растворљив у топлој води и који игра извесну улогу у исхрани човека и животиња. Желатин се добива из костију, рскавица, везивнога ткива кувањем ових у води; на тај начин се њихов колаген претвара у желатин, који се хлађењем стврђава т. |. даје дрхталице (питије). Хидролизован киселинама или ферментима, желатин даје разне амино-киселине, међу којима се не налази ни тирозин ни триптофан. Стога чист желатин не даје МШоп-ову реакцију. Видећемо даље да наш организам искоришћује желатин који нам доноси храна.

Поменимо још од протеоида: Еластин који се налази у мишићним жилама (тендонима), везивноме ткиву, еластичноме ткиву; еластин се обично добива из Ноатепштп писћае говечета. Фиброин, главни. састојак свиле и паучине; у влакну чауре свилене бубе фиброин је удружен са једним питијастим телом. Спонгин је протеоид из којих је састављен костур обичног сунђера а конхиолин је органска материја костура разних шкољака (т. |. заклопаца, „валва“) одакле се добива растварањем минералних састојака у соној киселини.

Целокупни састав хране.

Видели смо из претходних страна у која се хемијска тела рашчлањује храна човека и животиња. То су: вода, минералне соли, угљени хидрати, масти и беланчевине. Та се тела у природи не налазе никада издвојена у потпуно чисту стању већ измешана у разним сразмерама. Схватљиво је дакле да није била лака ствар одредити хемијски састав наше хране у којој су обично сва наведена тела органска и неорганска замршена у грађи биљних и животињских ткива. Човек чини своју храну још

ЂЕ

Кератиди,

Желатин.