Osnovi fiziologije

76 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

триумових и калиумових. Видели смо већ, приликом изучавања нуклеопротеида, да урска киселина припада класи пуринских или ксантинских база, и према, томе, можемо већ слутити о њену.

пореклу. Урска киселина или 2—6—8 триоксипурин КН ЕСОН со Сви | ми _С_чн— _

појављује се у мокраћи у размерама независним од целокупног

целокупни М 25 азота, тако да се однос ————=— може кретати између – –—

урска кис. 126 %)

418 своме оксидовању у организму урску киселину, већ једино беланчевине које садрже пуринских база, т. |. нуклеопротеиди. Садржи ли храна само такве беланчевине које не дају пуринских база, тада повећавајући количину те хране повећава се и азотно лучење, док количина урске киселине остаје иста. На против, када се повећава количина нуклеопротеида у храни, на пр. при јелу ткива богатих ћелијским једрима (телећи тимус, „крезле“), по-

Храна и Већава се и количина лучене урске киселине. Урска киселина

селина има дакле своје порекло у пуринским телима хране а и самих ткива организмових, јер при гладовању урска се киселина налази увек у мокраћи. Видећемо на другом месту да организам има вероватно моћ да синтетише нуклеопротеиде из простих беланчевина. У томе случају, разуме се да урска киселина посредно произлази из простих беланчевина.

И Узрок томе јесте што све беланчевине не дају при

ћи Као што видесмо, док се у човека и сисара уопште само

07иУ мањи део мокраћног азота налази у виду урске киселине, у птица и рептилија на њу пада 60—706/, целокупног азота. Несумњиво је дау томе случају сва урска киселина не произлази из пуринских тела, већ, као што ћемо видети, синтезом из разних производа оксидовања беланчевина.

Подагра. Поменимо још да се због своје врло слабе растворљивости урска киселина и урати лако таложе у организму, нарочито у зглавковима и да су узрок болесном стању, подагри (Окћр.

%) У мокраћи новорођенога детета тај је однос много мањи, према томе у детета на урску киселину пада већи део мокраћног азота него Е одраслога. (.