Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

94

тога, брзине ови разни тачака кретне слике, у једном пстом тренутку, сразмерне су њиним одговарајућим одстојањама од тренутног средишта обртања.

дисајних ин аи ита

107. Ако би правац брзина за две тачке кретне слике у ма ком тренутку познат био, онда можемо лако да пределимо тренутно средиште обртања у овом тренутку и то овако:

Кроз сваку тачку повуче се управна на њену брзину, и тачка у којој се две управне пресецају, биће тражено тренутно средиште обртања. — Разуме се по себи, да ради тота, две тачке треба да су такове, како њине брзине неби биле управне на праву, која их сајужава.

Ако би пак управне на правац брзина вопросни тачака, биле међусобом равноодстојне, онда се тренутно средиште обртања налази у безкрајном одстојању, п онда је елементно кретање слике, напредно кретање.

Ако је осим праваца брзина двеју тачака кретне слике, позната јошт и величина једне од ових брзина, онда можемо определити и брзину сваке друге тачке вопросне слике, п то овако: Најпре се определи тренутно средиште обртања, као што је напред речено, затим се постави сразмера, која се оснива на том, што се брзина ма које тачке, има према познатој брзини, као што се имају одстојања између тренутног средишта обртања и двеју тачака, на које се ове брзине односе. — Из ове сразмерне определи се на познати начин тражења брзина.

Нетреба- узети, да је тренутно средиште обртања неке кретне слике у својој равнини, у исто време и средиште кривине путова протрчани разним њеним тачкаама. — При елементном обртању око овог тренутног средишта, свака тачка опише само један елеменат свога пута. Положајем тренутног средишта обртања, можемо изнаћи само правац тангенте у појединим тачкама пута, бев да штогод тиме п о његовој , кривини знамо.

108. Ради бољег објаснења, употребимо напред изложено на неке примере: