Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

114

Узмимо најпре да се осе, како релативног тако и привлачног обртања, налазе у једној истој равнини.

СОлагање два обртања, којих се осе' пресецају у једној тачки

127. Представимо себи, да, се неко тело налази у двојаком, једновременом елементном обртању око две осе АВ, п ОБ, које се у тачки В пресецају, (Сл. 67.) т. је: да се тело обрће ово осе АБ, са угловном брзином #', а међутим осе АВ пи СВ са неком трећом правом, управном у Б на равнину 4560, служе као систем сравнивања, који се и сам око осе СБ, са ПН угловном брзином #0' обрће.

Ол. 67. Да би сада ова два обртања сложили, или што исто значи, да би определили абсолутно обртање тела, имамо пре свега приметити, да тачка 2, која се може узети кав чврсто сајужена са кретним телом, нема никакву брзину, потоме вопросно сложено кретање биће обртање око осе, која пролази кроз ову тачку Б (види 111). — Да би определили правац ове осе, треба да изнађемо јошт једну тачку, које је брзина 0 (нула).

Ради тога узмимо на правим пругама АВи СВ, почевши од тачке 8, дужине ВЕ и Бр, по тако да ове буду сразмерне угловним брзинама 20 и 4". — Сем тога, представимо себи, да постављајући сеу Б, и гледајући час на ВЕ, час на БГ, видимо да су гореречена обртања таквог правца, као што су сказаљке на каквом саату. —

Пошто је то тако, ако конструпшемо над правима ВЕ и ВР паралелограм ВЕКР, онда можемо лако дознати, да