Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

115

је диагонала ВК овог паралелограма, тражена оса резултирајућег обртања, и заиста:

Тачка К у сљед обртања око АВ за време 46; налазила би се над равнином АВО за и'КРаћ, а у сљед обртања око ОВ, а за исто време, налазила би се изпод равнине АВО за "кода. Но триугли КРЕ пи КОО јесу подобни, и

КР КЕ ВР 10"

због тога = = 5 отуда ко кр _— ВЕ : ЈА

'КР = и" Ко.

Што ће рећи да су једновремена обртања тачке К, једнака међу свбом, и као што су оба управљена управно на равнину АВО и у противном правцу, то тачка К остаје стална за,

Геометричка представа обртања.

Да би какво обртање подпуно опредељено било, треба да је позната оса, око које обртање бива, угловна брзина , и напоследску правац обртања. — Угловна брзина представља се често у меканики извесном дужином по повољној некој размери, и ова дужина пренешена је по правцу осе тако, да једна проста права

пруга н. пр. ОР представља у исто време и осу и величину (бр-

зину) обртања. — Ова иста права пруга, може означавати јошт и правац обртања, ако условимо, да кад се поставимо у крајњу тачку Р. 0)______Рр, сматрану као север, па управимо свој поглед на

тачку (, сматрану као подне, онда видимо, да обртање бива од лева на десно, као што се нам кретање сунца | чини. — Овај је правац исти, који видимо при кретању сказаљака каквог часовника; при завртању каквог шрафа и т. д.

Џо овом услову, ако би сматрали три ортогоналне кординатне осе, као осе обртања, онда. обртање око 02 биће управљено од ОХ према ОУ и т. д. као што је стрелицама означено. Ол. 677. |

(Овај правац обртања, зове се у астроно- 7“ мији право — директно — обртање).

5»