Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

ГО

116

сво време 4. Из тога сљедује, да је права ВК, оса елементног резултирајућег обртања тела.

Да би определили угловну брзину овог резултирајућег обртања, имамо приметити, да ће тачка 1), налазећи се на осп СВ и обртајући се око АБВ, учинити за време 41, пут прав. Но ако сматрамо да је тачка ЈГ, учинила овај пут у сљед ревултирајућег обртања око осе ВК, овда је његова, вредност «2646, потоме мора бити:

о" ркф = фр6. аф одкуда ОК '____рве

Но почем су трпугла ВЕК и БОК једнаки, то су пи њиове двогубе површине једнаке т. ј.

ВЕ. Ер = БК. 06 бтуда рЕ ВК ра ВЕ

40 ј~ ВК

ж" ___БЕ

Отуда сљедује, да ако би композантне угловне брзине и' п «Ф' биле представљене правим пругама ВЕ, и ВО, којима су сразмерне, а у псто време ове пруге представљају и правце оса обртања, као и правце сами обртања, онда ће диатонала ВА паралелограма БЕКГ, представљати осу резултирајућег обртања, а тако исто и величину резултираЈуће угловне брзине, или краће резултанту #0: правац пак овог резултирајућег обртања биће исти, као п композантни обртања. —

Ова конструкција, којом опредељујемо резултирајуће обртање, пз два једновремена обртања неког тела око две осе, које се у једној тачки пресецају, зове се паралелограм