Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

62

о = 0; «= %(ф

којима је кретање тачке подпуно опредељено, и заиста:

Првом једначином налазимо закон кретања тачке по радиусу вектору, а другом, закон по ком се мења угловно одстојање радиуса вектора од поларне осе РХ. — Слагањем ова два једновремена кретања тачке Л, добијамо њено право кретање. —

Брзина клизања. — Ако означимо са #, брзину кретне тачке по радиусу вектору биће:

= 0

0). === 0 У _ 4. количина позитивна или негативна. Ова количина зове се брзина клизања по радиусу вектору. (У еззе де оПазетеп!). Угловна брзина. Даље ако означимо са 2 брзину обртања радиуса вектора око пола Р п ако предпоставимо тачку 2, као некретну по радиусу вектору, имаћемо:

аа (ј == о 75

Израз зове се угловна брзина тачке М и ова се

брзина обично означава са го, (Фр. ушеззе апошаште; нем. Мула кејеевећутекећ) и сад имамо:

О == 0".

Ову брзину #(') можемо себи представити, као брзину неке тачке т, која се налази за јединицу одстојања од пола Р, ' Нетреба заборавити, да је 0 брзина тачке за јединицу времена

т. ј. за једну секунду.

При примени правила Кипнематике на махине, обично се стална, угловпа брзина опредељује — бројем обрта радпуса вектора у једном минуту. — Узмимо да се ники точак У пута обрне у једном минуту. Предпостављајући да је кретање једномерно, једна тачка овог точка, налазећа се за јединицу одстојања од средишта,