Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

78

70. Тотална акцелерација. Сам начин коим смо до предходећег правила дошли, показује јасно, да је систем, у овом правилу поменути оса, јединствен, и потоме лако је сватити да количина 7 мора имати главну улогу у теорји акцелерадија. Због тога се ова количина ./ зове тотална акцелерација (ассејбгабоп фојаје) а правац осе М, У, кон одговара једначинама под (5) правац је тоталне акцелерације.

71. Генерал Ропсејеђ први је сматрао тоталну акцелерацију, и испитао њена својства, која ћемо ми у главноме ниже навести, пи која су од велике важности у меканики.

12. Изпитајмо јошт једанпут општу једначину

Ла = 2 ф==а, + од -= == 2,0 која нам показује закон кретања пројекције неке кретне тачке, на ма коју праву, кад се пренебрегну чланови, у коима је 0 у већем степену од 2.

Познато је, да има само један начин, копм се развија нека Функција по растућим степенима дотичне менљиве количине, по томе ако ма каквим начином нађемо за 2 израз вида.

а + во + се: онда сачиниоц С биће без сваке сумње раван половини акцелерације /, правопружног кретања тачке Р, Сл: (48).

Почем је то тако, узмимо три ма какве осе ОХ, ОК п 02 п пројектирајмо безкрајно мали пут МОМ на осу ОХ Пројекција овог лука биће равна пројекци изломљене пруге М,ТМ. Но пројекција од МТ = >,0; а пројекција од ТМ

2

биће равна производу из бројног чиниоца о и пројекције од коју можемо на сваки начин означити са ,, дакле ф = а, + ад + = 4,0".

Отуда можемо закључити да је /, иста ствар што и ,, потоме можемо поставити ово, у теорји акцелерација једновремени кретања главно.