Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

16

јер три тачке вопросног пута, које су у безкрајно малом одстојању једна од друге, и које ми јединствено сматрамо,

налазе се у поменутој оскулаторној равнини, по самој дефиницји ове равнине,

Напоследку, узмимо осу М,Х управљену по тангенти, повученој на пут кроз тачку М.. Отуда сљедује, да ма како повучена бала оса МУ у оскулаторној равнини, пројекција. брзине “, на ову осу биће нула, а пројекција исте брзине на осу М,Х биће јавна 9

Имаћемо дакле пренебрегавајући да пишемо једначину 2 о Ове једначине кретања. |: љо + 70 |у= =–= уд

|

Означавајући са ј и ј извесне сачиниоце, кон зависе од правца узети оса.

Даље узмимо почињући од тачке Мо. (Сл. 42). по тантенти дужину МТ = 9,0, сајузимо тачку Т са М, и узмимо нову осу УМ, равноодстојну са ТМ.

Абциса тачке ДМ, за ове осе и по овој конструкши биће МТ = 7,0; Што се пак у тиче, оно остаје као и пређе, под тим само условом да се за сачиниоца ј узме она вредност, која одговара овим новим координатним осама. — Нека. је / та вредност. Из свега напред реченог можемо поставити.

Правило П. Ма какав био пут неке кретне тачке, може се свагда наћи у равнини полушречника кривина (оскулаторној равнини) ове криве труге две осе, обично косе, ч то такве, да се једначине кретања, односно ове две осе своде на овај прости вид.

з |

104) % =-<

у = == о == 10)