Otadžbina

ПГОКЛЕТП КАМ

103

— Каза ли жени, како те оседла баба Цвијета? — Казах, иа мој зли пут. — А она? — А она ни пет ни девет, но довати жђед} г , те с њом у бездом -матери над постељу, да је куми и прекдиње. да смочи руке. Дођејој у то брат с тора, изажденеје из куће, сломије жђелу а нроспе воду. Она стане да се гребе и да кука у вас гдас, а ја се помами, счеиај иушку и пођи да се убијем са ихуром. Скочи седо у развађу, не дај да се покољемо, но разагнај оба кући, а урочи за сутрадан сеоски збор, да суди и тријеби зде душе. Доћи ће ти у то кнез из Мдина и рећи ће, да се та ствар не смије судити већ уКотору. Док један здосретњик, као што сам сам, проговори: „Господа млетачка не вјерују у вјештице, пак ће зларад иустити да нам траг ископају." А један други: „Господа ће их још даровати, да нас прије искоријене!" А трећи: ,,И у Млечића има вјештица, пак ћемо Котором лако, него хајте да их спржимо, остатку на здрав^ље." А потољи: „А да неготако, свакако су остариле, и мукте хљеба троше." — Призва ли збор бабе на исповијесг? — упита Новак. — Како не, одповиједа Мијат, Цвијету и ташту ми. — Оправдају ди се, ка' што умију? — Оправда се пуница и закле врху оба сина, да се тому дику није обештада. — А Цвијета? — А Цвијета ка Цвијета, да не ће никад ни до вијека прнсећи душом, док јој не пдатим најприје оклевштину. Уз то један сељанин каза, како га научи пророчица из Бара, да окади синовљу колијевку сухом кошуљом погалице. 1 ) Кад се пробуди у прве кокоте, да прида сламе воловима у јасли, угдеда над колијевком шенично сито. Довати га и објеси о клин под кутњи тријем. Подрани на орање, по|е да узме под тријем рало и јарам, кад виђе невиђено чудо, гђе баба Цвијета виси о клину, објешена за- ђердан. ') Ззгаја.