Otadžbina

НРОКЛЕТИ КАМ

105

потварају, тако им дочекадо Ускрса што ил је од мене мплпје, ако су истину казала." А мнози реку: „Ако лаже коза, не даже рог. Та су се зла збиља случида, нак ти знаш, ко их је урадио, јер си му ортак." Довате сељани бабу Цвпјету, ко за руку а ко за ногу, тер је посмуцају пут пасје јаме изнад села, гђе су, причају људп, у старо доба бијесови уковалп цара Дукљана, да не може ни живјети ни умријети; а за њима мало и велико сустопице ка за мрцем. Кад ова гунгула допре на раскршће, срете калуђера превлачкога, који је доходио да купи ујам уљанога млина: „А гђе ћете с том бабом?" упита калуђер. А множина му одговори: „Да злу душу суновратимо у бездању, да јој се за кост не зна." На то ће ти калуђер извадити момку из торбе своје оружје, крст и петрахиљ, па стати клети да се земља тресе, да је не порину у понор, док је он не исповједи и причести: „ Ко ће од вас, рече, примити на своју душу њезине грехоте?" Сељани се снебе и скамене од онога божега страха, пусте бабу калуђеру да је води у манастир, п тако да је среди ка' да од свОје умире. Чека село бабу, а нп бабе ни од бабе гласа. — А вуццјаше ли је и ти на јаму, да јој се за кост не зна? запита Новак наперенијех ушпју. А Мијат: „Гђе сви Турци, ту и Усо мали!" — Бојим се, додаде Новак, да ће се то обити о Усу. — То да знаш, рекне Мијат. — А имаш ли пријатеља у суду ? — Имам једнога кума, што је са судом у добру, но се све бојим, да ће бити инокосан. — А држиш ли га колачем? — ^ — Наврћем се чешће. Ево му и данас носим главу и задњи черек пекне'), што сам одвојио од својијех устију.— Све се бојим, прида Новак, да ћеш ти погинут' с колачем а ја без њега. — Еако то? — упита Мијат? истрештанијех очију. — Лако, одговори Новак. Ужирио сам залуду и ја : ) Печенпца.