Otadžbina

ДЕМОКРАЦЦЈА 113 (СоМгаг 80с1а1). Он је у томе деду пре свега узео да истражује правни основ држави и врховној вдасти у њојзи; теовратски писци надазиди су, вао што смо већ видеди, основ свему томе у вољи божијој; но Русо је баш устао да против -тога основа војује, и по томе наравно није никако ни хтео ни могао да призна државну организацију као издив воље божије и катихизиса. Већ цео правац образованости у томе времену беше израстао из тога теократскога учења, и Русо је управо очима своје савремене науке гдедао на ту ствар, кад је веома добро увидео, да ниједна држава са својим разним установама није пада с иеба, него да је она мучно људско дедо у нсторијском развићу тодиких векова. Кад дакде воља божија није никако основ за постанак државе а кад већ мора у нечијој вољи тај основ бити, онда се дакде пита која је и чија то воља ? Свакојако то мора бити воља оних људи, којп у ту државну заједницу ступају, који ту заједницу међу собом скдапају; дакде путем сагдасностн тих појединачких воља, а то је дакле путем уговора, постадо је друштво људско и држава и то је дакде тај друштвени уговор, тај соп^га! зо'с1а1, којим Русо објашњава постанак државе и њене правне вдасти над сваким појединцем. Међу тим то је свакојако извесно, да Русо није био први, који је из уговора изводио државу. То су већ давно пре њега учиниди Хуго Гроције, ПуФендорФ , а нарочито Ингдез Хобс, који сви наједнако сматрају друштвени уговор као извор и основу државноме друштву. Но ниједан од њих није ту мисао тако дубоко основао нити је тако примамљиво и попударно преставио, а такође није нн један од њих све демократске посдедице и закључке из те мисди тако одсудно извео, као поменути женевски философ. 1 ) И по томе се доиста он може сматрати као најзнаменитији бранидац друштвеног уговора. Основавши постанак државе на друштвеном уговору између свију поједннаца Русо је одмах изводио даље по') Русо се родио у Женеви у Швајцарсвој г. 1712. ОТАЏВИНД I. _ 8