Otadžbina

114

ДЕМОКРАДИЈА

следице те основне мнсди; уједињена гомида свију тих иојединаца то је народ, и тај народ има највећу моћ и општи авторитет, народ је суверен. Тиме је дакде Русо први изнео на среду начедо народне суверености. Истина и ту морамо приметити, да и ако је он то начедо први тако пресудно па можда и сувише апсодутно изрекао, да га ипак он тиме није тек створио, него је оно већ и пре њега постојадо у државном жпвоту људском, ади је само бидо претрпано, забачено, на дну самих подитичких установа, те није тако очито на видик излазидо. Ову је мисао најбоље изрекао један од најтемељитнјих и најбистријих новијих подитичких испитивача и мисдидаца, А. де Токвиљ') казавши: „Те рппсјре с!е 1а 8оитегате1:6 с1и реир1е, григ $е Гготе ^оијошв р1иб ои пгогпз аи р>п(1 (1е ргевдие 1оиИеб 1ез ГпзШиИопз ћитагпез, у (Јетечге <Г огсИпаЈге сотте епбетеИ. Ои 1ш ођеН запз 1е гесоппаИге, ои 81 раг1'018 И агг1уе с1е 1е ргос1и1ге ип тотеп!, аи ^гапс! јоиг, ои 8е ћа1е 1пепТ,о1: с1е 1е гер1оп^ег с1ап8 1е8 ^пбћгез с1и 8апс1иа1ге. Ба л г о1оп1е иа1Јопа1е ез! ип с1е8 то18 с1ои1 1еа )п1г1§ан18 с1е8 Тоив 1ез 1етр8 еТ 1ез ЛезроТез с1ез 1ои8 1е8 а§-е8 оМ 1е р1из 1аг&етен1 аћибе." Па тако исто и Е. Лабуле 2 ) иаиомиње, како народна сувереност иије тек постада г. 1789. но како она има свој иостанак дадеко и мдого старији и дегитимнији. Он доказује како се још стари краљеви Францески нису пдашиди народне суверености, они су је нризнавади у теорији, у начеду, ма да су је у самој ствари, у деду поништавади. Наводи у потврду томе едикт што је издат за време мадодетства Луја XV. и у коме је казаио, да ако би вдадајући дом бурбонски изумрво, да би онда прииададо само народу Францеском и никоме другом да изабере новога краља. А то признање права народнога но Лабудеју не беше ништа друго до одјек старога предања. 3 ) 4 ) Бе 1а ЛетосгаМе еп Атепдие I. I. сћар. IV. 88. 2 ) (ЈиезМопз сопзШииоппеПез (Рапз, 1872) 7. <1е 1а 8оиуегате(:е, стр. 415. '*) 0 томе такође говори Еасћег, НапДћисћ Лег ргасМзсћеп РоНМк II. В. 1. АМћ. стр. 9—12.