Otadžbina

Луна Ћелевић БЕОГРАД ' ДВМОИГАЦИЈА 117

јл д. удоу^,

пређоше на днРМж јжд , апгасу"ни покушавали да Је разлозима. побију и ^ткба^^^јРона логички погрешна и непрактична. Они прво уведоше нови демократски преставнички систем у Францеској, одатле је тај систем раширио се по целом копну јевропском и данас је постао доиста главним, карактерним типом данашњег државног живота. Оно дакле што је Русо о преставништву казао, то беше ућуткано, преко љега је теорија и практика државна муком прешла, но да ли је оно тиме било и у самој ствари побијено? Је ли се могла сама наука државна тиме задовољити, је ли за њу могао довољан бити само тај Факт, штоје заступништво доиста усвојено и практично остварено у државним пословима велике већине данашњих образованих држава, те да указујући прстом на тај Факт означи то заступништво као нешто, тнто се у државном животу већ само по себи разуме и о чему по томе не треба више ни говорити? Тај Факт свакојако има своје велико значење и по саму науку, практична усвојеност и оствареност некога одношаја или система јамачно јако претеже на вази, нарочито у иолитици, која је претежно реалне, практичне природе, која има посла са реалним постојећим друштвеним одношајима и моћима и у којој најмање може да буде неке посве апсолутне теорије без обзира на њену применљивост према датим околностима. Но ма да је тако, то ипак сама наука о држави, сама политичка ФилосоФија са јединим простим Фактом не може да се задовољи, јер сам њен задатак иште нешто више. Само то, што нека извесна установа или неки систем у државном животу постоји и што је веома рашпрен, то дакле при свем своме јаком значењу ипак науку не може разрешити од тога задатка, да брижљиво испита саму унутарњу оиравданост таке установе или таквог политичког система. Све то дакле важи и о преставничком систему и то о њему у толико већма, у колико је мисао његова више распрострањена и примењена. Доцста је научна потреба да се мисао репрезентације, као појава тако опште усвојена и примењена у модерном државном животу, у самој