Otadžbina

118

ДЕМОКРАЦИЈА

језгри својој испита са стране права, моралности и целисходности. То је међу осталима нарочито нагласпо и признао један новији веома нлодан политички писад, познати Р. Мол'). И доиста је чудно, да се у новијој државној науци веома ретко налази неко дубље нретресање и расправљање тога предмета. Ретко је који писац покушао да и саму горњу Русовљеву теорију о иреставништву темељито и логички побије. А међу тим ваља и то наноменути, да то његово умовање о преставништву није никако остало усамљено и заборављено у његовој књизи; иза њега беше и има непрестано до најновијега доба писаца, који су номенуту мисао његову ирихватили, и оснивајући се на њој даље је разрадили те из ње онда своје закључкеизводили, који се наравно не слажу увек међу собом према разном основном гледишту извесног писца, али су тек ипак сви у томе сагласни да данашњи преставнички систем, како у државама постоји, нема унутарње оправданости и да га треба нечим другим заменити или бар из основа преобразити. Не ће бити сувишно да се мало забавимо око те појаве у новијој државној науци. Ми овде не ћемо ни спомињати оне писце, који истина усвајају данашњи репрезентативни систем, али нпак онако мимогред признају да би по људску и народну слободу било још већега јамства кад би се могла остварити Русовљева мисао; међу такве нисце спада у најновије доба н. пр. Диион-Вит 2 ) који у своме преводу познате Миљове књиге: 1е ^оиуегпешен! герг&зепШгР, и то у уводу (1п1;гос111с1поп, стр. 23.) кога је он сам нисао, каже : „Еп ргеппег Иеи, 1а р1из ћаи^е ташеге <1'в1ге Нђге, се п'е§1 раз &' еРге герге$еп1е; с' ез1; (1' е!ге воиуегат еп регвоппе 8иг 1а р1асе риђНдие, с' ез! сГ ех^си1;ег АггесГетет а с1е1 оиуег! себ §гапс1ез ехегс1се8 ро1Шцие8 ди1 соп8181;еп1", а 1е§Н6гег, а ји§ег, а еНге 1е8 та§181;га1;8 л и т. д. 0 оваквим дакле писцима не') 8(;аа1;8гесћ(;, УбЈкеггесМ и. Ро1Шк I. В. I. Кесћ! и. Ро1Шк <1ег гергазеп^аИуеп Моп,агс1ие, схц. 3, 4. 2 ) Позиат као политички иисац по двема својим књигама: Б' шЛтЛи е! 1' е(а1, 1858 п 1)е 1а СепЈгаНзаМоп, 1859. У обема брани централизацију .