Otadžbina

280

ЛЕДИ МОНТЕГИЈЕВА 0 СРБИЈИ

Цариграду, аташе гроФа Венчеслеја, живео је пет година у Турској престоници, знао је турски, и имао је сам доста личнога' искуства или се користио добрим и поузданим изворима, питајући људе који су отправљали велике послове у држави 1 или проучавајући писмена документа. 2 Како је тада за упознавање са турским стварима било нужно знати и српски, јер се тај језик млого говорио и у двору и у војсци 3 или други који словенски језик, то је Рикоу био од велике услуге један Пољак који се бавио при турскоме двору 19 година и коме он има да захвали за млоге важне извештаје. Осим тога Рико је и сам путовао по Турској и имао прилика да види ствари за које седећи у Цариграду не би знао. Тек је 1665 год. путовао до Београда да би уредио некоје послове свога двОра са великим везиром који се тада враћао са рата из Мађарске , и тај пут налази се описан у засебноме одељку његова дела 4 у којем опису има занимљивих бележака о простору између Адријанопоља и српске границе. 5 Ово важно Риково дело није прост опис турске царевине; но је политична расправа, ФилозоФија турске историје. То је дело у кратком и несавршеном опсегу оно, што ће после сто година бити Гибоново дело за историју римске царевине. До седамнаестога века турска се сила нагло ширила , а од тога времена она почиње слегати се све ниже и ниже. Испитати узроке који је за тако кратко време попеше на огромну висину и објаснити узроке њенога опадан>а : то је доиста била велика тема и достојна једнога

1 В. НЈ8(;01ге с1е Г еШ рге8ап4 <1е 1' етрјге оМотап. превод од Бријота Атз(;ег(1ат 1671. р. 154.

2 стр. 275.

3 ЉШ раз81т.

4 Види 1луге III. стр. 9.

5 0 српским предедима иа жалост ништа друго не јавља осим: Из СоФије до Веограда путовали смо девет пуних дана за које време нисам ништа знаменито видео осим крајњу беду земље"