Otadžbina

ЛЕДИ МОНТЕГИЈЕВА 0 СРБИЈИ

281

енглескога историка и ми можемо рећи у част сномена Рикова да су његови погдеди у главноме тачни. Али ирема нлану тога деда у њ није могдо ући млого штошта, што би смо радо зкелили чути или читати кад је реч о Турској. У њему има опширнога издагања политичких начела, или ониса свију државних достојанстава која се постепено дижу од зајима и тимара па до првога падишинога доглавника вел. везира; објашњавања свију деремонија дворских које служе да увеличају бдесак султанов, побрајања свију секата пророкове вере. Има и врло важних статистичких извештаја о војсди и државним приходима и т. д. Свега тога обилно налазимо у „историји" Сер Павла Рикоа јер је то све ишдо у план пишчев: да историјом турском објасни истину Махијавељове теорије. Али, о обичајима кућним, о нарави Турака испод државне машинерије има ту врло мало говора. Он се сам извињава овим речима: „Признајем да нисам тако пространо говорио као што сам предмет изискује, али треба узети као малу дизгресију све оно што сам казао о женама глувацима и евнусима јер је моја једина намера у овоме деду бида: да оаишем уараву, начела, и иолитику туреку." 1 Но ту баш Рико није имао право. Као што прогресу турскога оружија био најглавнији узрок: строга војена дисдиплина и усредоточење свију власти у рукама владаоца, тако је у харему султанском и у сераљским евнушким интригама лежала клида свију оних зала, која водише турску даревину , као и све државе које мухамеданизам основа, к пропасти. Према пдану овога дела, требало је дакле, да и Рико обрати особиту пажњу томе предмету. Таквим једним харемским скандалом започео је вдаду и сам онај судтан Махомет у време кога је Рико живео у Цариграду, кадје суревновање двеју жена, бабе и матере султапове, изазвало борбу јаничара и спахија, у којој је живот младога судтана виспо о конду. 1 I/ етрјге оМотап р. 109.