Otadžbina

286

ЛЕДП МОНТЕГНЈЕВА 0 СРБПЈИ

него на уредну војску. Не могу пропустити да не кажем коју реч о тој раси створења, које има врдо млого у пелој Угарској. Они имају свога сопственога патријарха у Карловцима и грчке су цркве. Ади крајње њихово незнање даје придике поповима да им намећу нове појме. Та света браћа — попови — нуштају да им брада и коса непоротао расте и изгдедају прави индијски брамини. Они су општи насдедници свега новца мирјанскога за који у накнаду издају својем стаду Формалне пасоше за небо потписате и запечаћене. Жена и деца умрлога наследе само кућу и стоку и и т. д. Радо признајем да је ова осуда путнице енгдеске сувише строга и једнострана као што је њена критика вера у опште увек једнострана; бар се тако строги суд не може применити на ондашње наше свештенике; али не могу мимоићи ово место да не споменем, како ми слично звече оне речи Маљицине у манастиру: „Ни на ономе свету душа човечија од њих са миром не може остати; ваља да од њих паспорт узме, ако мисли пред Бога изаћи" 1 Тај исти поглед налазимо у Л.еди Монтегијеве и при оцењивању вере Мухамедове. И за њу вреди исто правило које вреди за хришћанство. Она је у основи и из почетка била подигнута на разуму, али је у току времена обучена у мистеријозну одећу као и хришћанство, и како чистих деиста има свуда на западу тако их пма и на истоку међу Турцима. Такви је на првоме месту Ахмет Бег у Београду, код кога је Л.еди Монтегијева била у гостима неколико недеља на своме путу у Цариград, јер презире луде забране поповске, пије вино и не иде у џамију. Таквих деиста има много у Цариграду. После месец дана бављења у Београду отпутовала је Л.еди Монтегијева преко Ниша у Адријанопољ. Прво писмо 2 . које је посдала из те вароши било је писмо кнегињи уел1 Живот Доситијев (1833) I. стр. 66. 2 ЈЈвНег ХХУ.