Otadžbina

ЛЕДИ МОВТЕГИЈЕВА 0 СРБИЈИ

287

ској Каролини жени Хорђа I, у коме јој у кратко јавља како је путовада од Београда. „У Адријанопољу 1 Априда 1717 год. Ја сам, госпођо, сад довршила пут којим није прошао никакав хршпћанин (81с) од времена грчких царева, и не ћу жадити све муке које сам претрпила на том путовању ако ми оно даде прилике, да забављам Ваше Величанство причањем о местима са свим непознатим међу нама. Ћесареви (аустријски) посланици и оно мало Енглеза што је овамо долазило, ишли су увек Дунавом до Никопоља, али је сад та река бида залеђепа, а г. Вортлеј био је тако ревносан у служби Њ. Велич. да није хтео оддожити путовање и чекати да се воденн пут отвори. Прешли смо пустаре српске, готово прерасле шумом, премда је земља по природи врло плодна. Становници су радени, али је угњетавање сељака тако тешко, да су принуђени да остављају куће и напуштају своја поља, јер све што имају изложено је грабежу јаничара. Ми смо имали стражу од 500 јаничара, и готово сваки дан плакада сам, гледајући њихова насиља у сиротним селима кроз која смо пролазили. Посде седам дана путовања кроз густу шуму стигли смо у Ниш, која варош лежи у лепој равници уз реку Нишаву. Ваздух је чист а земља је тако плодна да се једва може веровати богаству жетве. Уверавали су ме, да је последње бербе толико вина добивено да су људи принуђени били копати јаме у земљи да изруче комину, јер у цедој вароши није било доста буради. Али бедни народ не увиђа никакву срећу у овој обидности. Имала сам овде једну нову прилику за моје сажаљење. Они мученици, који су нам дали под кирију 20 кода да пренесемо наше ствари од Београда довде, отеранисунатраг, кућама својим, без икакве плате. Некима су коњи били осакаћени, другима уз пут убијени и за то им у накнаду није ништа дато. Сироти људи ишли су око куће плачући, чупајући косу и браду да човеку срце пукне од жалости и ништа нису добили од охолих војника, осим удараца. Не 19*