Otadžbina

300

ДЕМОКРДДИЈА

ритуозног тшћа, 1 подвргавају непосредном народном гласању и тиме санкцији самога народа. — Све ово, што смо сада у кратко напоменули и што иостоји у појединим државама као неки непотпуни облик директног законодавства народног, све је то или историјски заостатак, који је могао да се одржи у мањем и простијем друштвеном и политичком склопу, или је установа непосредно демократска, која је умешана и узета у преставнички демократски строј као неки уметак, а ако се хоће и заметак некоме можда још даљем развитку у томе правцу. Али све то, као што већ напред казасмо, није са свим оно исто, што данашља радикално демократска школа заступа и тражи под именом непосредног народног законодавства. Теорија је дакле у томе обзиру пошла даље од живота, од практике; а то обично тако бива и то је са свим редовна појава у развијању појединих установа и целокупног друштвеног покрета. Кад поменута школа политичких писаца иште да се ареставнички систем ба свим укине и да се уведе неиосредно народно законодавство са ноаосредном народном законодавном иницијативом, онда је то тако названа чиста демокрација (1а с^тосгаИе рпге) у своме потпуном облику налик на ону, која је у староме веку некада постојала у атинској и римској републици. И они који то траже , да таким начином народ сам непосредно постане свој сопствени законодавац а да не бира никакве преставнике са ма каквим законодавним задатком, ти исти писци разуме се да су морали смислити и начин, како ће народ ту непосредну законодавну функцију да врши ; они су морали имати то на уму, да данашњи друштвени склоп бар у образованом делу модернога света не стоји више на онаквим основама као што је стојао некада у атинско и римско доба; а тако

1 в. о томе Е. Еаћоу1ауе, (Јиез^опз сопзИШншеПеа, стр. 395. којн се као на нзвор свој у томе обзиру позива на изврсну књигу американског писца ЈоћпА1ехапс1ег Јатезоп-а, Тће сопвШиЂшпа! СопуепМоп, Из 1т1огу, ро\уегз ап<1 тос1е8 о{ ргосеесИп^, Ке^-Уогк 1867. — ТосдиеуШе,, Г)е 1а Летосга^е еп Атепдие, 1. I. 92.