Otadžbina

ДЕМОКРДЦНЈА

301

су исто морали и то имати пред очима, да данашЉе државе нису оно исто, што и један мали кантон у швајдарским бреговима , где народ живи већином у простим животним одношајима агрикултурног економног ступња , где законодавни послови нису толико пространи и заплетени, немају да савлађују и уређују толике укржтене социјалне интересе и одношаје, где је најзад лако дело малено становништво искупити и т. д. Све су то ти писци морали имати пред очима, иштући потпуно укинуће преставничког система и тражећи да се оно замепи непосредно демократским обликом законодавства. Имајући дакле све то на уму , они су морали смислити такав начин и механизам у вршењу непосредног народног законодавства , да се оно може ирименити и у данашњим већим државама, које стоје на социјалним основама индустријскога друштва. Ми овде за сада не ћемо даље и потање улазити у тај начин и механизам , само ћемо то још наноменути да је у новије доба (ако се не варамо у год. 1869.) у циришком кантону у Швајцарској промењен устав и у њему уведено непосредно народно законодавство, али већ по ономе начину и у облику, како га поменута демократска теорија замишља и предлаже. 1 Кад већ говоримо о директном народном законодавству и о ономе , што у томе обзиру постоји или што се уводи у појединим данашњим државама, онда нам ваља свакојако споменути још једну појаву у томе правцу, која не само да је примљена у практиди, иего која осим тога беше предмет многог и живог претресања у данашњој државно-правној теорији. Што смо досад говорили и напомињали о непосредном законодавству , то се увек односило само на редовне, обичне законе, који се тичу разних друштвених и приватно-правних одношаја и интереса, и који су предмет обичног државног законодавства, али међу тим 1 0 томе је у иас било говора у 16. броју »Гласа Јавности« од год. 1874. --В. гакође ВлШп^ћаизеп, Б1е ипћаНђагеп 6гипс11аееп (Јез КергазепШ1У -8уз (;ет8, стр. 21. у прим. ОТДЏБИНД, г. 20