Otadžbina

322

ПОЗОРИШТНИ ПРЕГЛЕД

рика, који све великане историјске зове „тако звани велики." Тако ће некад историја књижевности говорити о нашим ориђиналпма књижевним. 1, Ни бригеша. — „.1акрдија", „по талијанском' — доста. Јесте ди гледали талијанске пајаде? Јесте ди гледали, кад један пајацо одмакне столицу др} г гоме те се овај иросгре колико је дуг? Јесте ли чули после грохот? То су они, што вичу: рапет е(; С1гсеп8ет! За њих су оваки позоришни комади. Хвала нашем позоришном сенату, што се и за њих брине. Само не заборавите, да је амФитеатар био слободан. Кад оваке иредставеуздајете, улазнице — гратис. — Данашњи младићи кадговоре о бракуда те страх ухвати. И сам сам видео доста трагичних „бракосочетанија." Али ово дело застидеће свакога сентиметалнога младожењу. Брак пде од шале. Немогућне свезе постају лакрдијом могућне. Један расејани ћурап, Нона, бољи је проводаџија него све врлине. Један рис — отац, Филип Ђурковић, даје очи своје, своју кћер, непријатељу своме синовцу Стевану, за то, што га је Нона насмејао. То је вештина модернога века окренути трагедију рег паит у лакрдију. Сетите се вазда само Талијана, кад на просидбу пођете. Живео пајацлук! — Али на овом листу морам да споменем нешто, што ме је вазда непријатно дирало у нашем позоришту. То су толики антирелијгиски бракови, што се закључише од ово неколпко година у нашем позоришту. Ови религијски обичаји срасли су с душом нашега народа. Ни једањнарод нема тако големе терминологије родбинске; најтачнија граница повучена је до деветог колена. То је породпчни морал нашега народа. И кад би га Физиологија осуђивала — а то овде није — ипак би га требало иоштовати. Ви, који хоћете да позориштем обучите народ, за што заборављате, да то дира српско ухо кад Стеван узима своју сестру од стрпца за жену. Грешка противу породичног морала пма то дејство, да трагични моменат постаје грозан, а комични гадан. Ја се чудим, како наша критична конзисторија није развела досле ни један такав позоришни брак. Ипак у наШем: позоришту има пуно таких суровости. Тако ћете често чути, где син оцу говори: Ви, оче; или се с њиме рукује и т. д. И ви, Боже благи! Ви то све гледате!..2. Љубавно писмо. — Пријатељи Васа Видић, лекар, и Лаза Дражић. адвокат, срећни су мужеви „нашега времена." Бурну младост покрила је завзса срећнога брака. Ту завесу њихове женице никад не дирају, па су и оне срећне. Али несташни ветар случајеве ћуди отиирне једном у дому Дражићеву ову завесу и започиње се весела драма, која би се могла и трагично свр-