Otadžbina

*

3 26 ПОЗОРИШТВП ПРЕГЛЕД табору Добросдав сам трагпчна јунак, али је овај табор горп од првога; у првоме је пак трагично првенство изгубпо Доброслав илп га дели с Добрилом и Миленком. Обе драме заједно чинеједну трагичну конфузију, па опет има п лепих, чисто трагичнпх момената. Неук читалац би узаман тражио, да одгонене ову загонетку. Алп свака тајна мора бити Јавна. Творца познајемо по његову најбољем створу — човеку. Уметника познајемо по његовој најбољој умотвориии. И удворице и прави критичари Матије Бана рекоше, да му је Добрила и Миленко пајбоља трагедија. Ако се п песник слаже са мном п ако прнстаје, да му се ио овом делу изрече суд — онда је мој суд о њему, као драмском песннку, са свим готов. Хајдемо ка извору духа несникова, да нађемо постанак ове најбоље његове трагедпје, те да одгоненемо ону загонетку. Менп је особпто мило, што је вичнији п бољи од мене естетнчкн геограФ потражио већ изворе овоме Нилу Банове појезије, што изливом својим често плави наше позорнице. Тај је геограФ — чини ми се, и ако се није потписао — Л. Костић. Послушајте извештај његове експедиције: „Ова параФраза Шексиирове дивне трагедије „Ромеа и Јулпје" позната је нашем позоришном свету већ од више година. . Та параФраза траје само до половнне (само!), да речем, до појаса, до калуђерења Миленкова; што се после збива, то је додатак Матије Бана. Мора се истина признати, да је парафраза доста вешта; али је у свему далеко застао Матија Бан иза Шексппра, заостао је позорничар иза дивскога трагика, заостала је љуска пза срца. Мржња банова Монтекићаи Капулетпћа није одмах готова у саој својој неумитној страхоти, као што је у Ромеу. Нема ни трага оног осећаја грозне слутње, што га пма слушалац, кад оно рече Јулија у врту свом драгану: Радујем ти се, Ал нисам рада згоди ноћашњој, Непромпшљеној, брзој, напрасној, К'о муња баш : пресинула је већ Чпм помнеш: сева. Па не само да нпје мржња готова, већ као да је још ближа помпрп него размприцп: љубавницп имају своју заштиту у девојчиној матерп, која је, узгред буди речено, најништавији карактер у овој трагедпји. Добрила је у свему слаба попрегуша Јулијп, само је талијанска Јулија стидљпвија од срикиње Добриле, ма да је Јулијин Ромео био бољи момак одМиленка: први полазак њен Ромеу води на венчање. Ромео никад не би „пузио по пра-