Otadžbina

ВЕЛА КУЂИЦА

355

— Метите га до носле подне у хапсу ! А ти Лазо отиди до моје куће, подај коњу зобп и спреми га, после подне ћемо са овим несрећником пред г. капетана у Рековап,; а Марку Ћосићу кажи, пека се и он спреми да заједно с пријатељ Николом идемо, а ти Никола узми оно подераније гуњче, да види г. капетан како си сиромах, те ће бозна штогод и из касе пружити, да ти се у овој невољи нађе!., Људи се ћутећи разиђоше кући, а учитељ оде невесело у своју школу, да о туђој деци мисли, кад своје нема... Кад је пошао, а он се окрете своме ученику: — Бог нека ти је у помоћи! дете моје, а ја знам да си невин! — Ах, учитељу! . . јецаше Милисав а крупне сузе му грунуше из очију. * Милисава отпратише везана у Рековац ггред капетана, пред онога доброг човека, коме нема равна у свој Србији. Канцеларија му је чиста, окречена, по дуваровима беху удешене од белих дасака полице, по њима је капетанов писар сместио сву архиву; сва акта од ослобођења Србије па до четрдесет пете године, управо до дана, кад ће се и Милисављева кривица са црним словима забележити , да умножи протокол оних злочина, које је у своме срезу за толико година пронашао оштроумни капетан. То је архива; а другог канцеларијског намештаја није у оно време ни било: један, са дебелим гвозденим обручима окован сандук, на њему велики, црн катанац, лежаше у једном мрачном ћошету празне собе , које је половина била са турским креветом запремљена; тај кревет беше застрт са богато ишараним ћилимима, а у наоколо намештени црвени јастуци , оперважени срмали ширитима. .. Кад је обичан дан, ту седи поред капетана и капетаница, и остала породица, а ћата отиде са пет шест окривљеника и једним пандуром у виноград , па онде надгледа како ће се окопати или орезати. А кад је дан суђења, четвртак и недеља, онда наравно