Otadžbina

БЕЛА КУИИЦА

357

— Један Цинцарин, Грк ли је?.. Носи пуно сандуче лекова, мириса и других којекаквих водица.. . . — Он нек иде капетаници, да избере шта јој треба... — А ти, ћато, напиши му писмо да може торбарити по целоме срезу. —■ Добро, господине. . . Вели капетанова сенка. — Други нико није нред вратима ?. . — Ту је и кмет Радован из Планннца, са још неким људима, довели једно момче, веле: да је запалио кућу своме тутору. — Ту ће бити ћара и за тебе, ћато! само на протокол пази... Кажи им да улазе. .. Пандур изиђе, а уђоше Плаиинчани са везанпм Мплисавом ; поклонише се пред капетаном , лепо се поздравише , па онда стадоше сви дупке , чекајући да капетан почне разговор : — Одавно те нисам видео Радоване. ? . . — Послови су, господине: те суди овоме, покарај онога, тамо опет мири , да те бог сачува и саклони , кметовати овакоме свету !. . Намислио сам био да као данас изиђем лало и до винограда... Ал куд ћеш ти ? Кад ево овај несрећник, запалио синоћ, баш иа саме Цвети, своме тутору кућу... Е морао сам оставитшсав посао, те ме ево до тебе, ради с њиме што знаш, само га не пуштај натраг у село!.. Зла несрећника ! Да номори толике људе ! .. Лено , везао с поља врата конопцима; заветина. . . Људи као људи напили се, па спавају, зло да не беше у пријатеља младе снаје, данас већ не би ни трага било од њих... Она осети... Капетан се окрете своме ћати , па му званичним тоном рече : — Ћато, пиши !. . Али лепо све по реду, онако као што ти људи казују , немој што да изоставиш. .. Та ће ствар доћи и до мађистрата , па је боље да буде више него мање. — Молим те, господине, богорадио је Никола, гледај