Otadžbina

ББЛА КУЂИЦА

363

— Куда ли ће тако у друштву?. . . Учитељ и стари Сремац!... Ту нешто има!... ТЈошина кућа беше некако баш испод једне стене смештена, а сва опала, не би човек веровао да у њој људи живе. . . Сремац му до сада никад није у кућу додазио, за то је још с брда упрво своје старе очи, и дагано корачајући разгледаше целу околину, а иа кући није ни једпога ивера непрегледаног оставио. — Мислим, учитељу, да ће нам се жеља испунити . . . шапутао је стари Сремац — стар си, али опет можеш видити да л те оно конопац, што на оном левом диреку виси, којим је та кућа подупрта ? . . . Учитељ погледа и климнувши главом тврђаше, да јесте. — Али је прекинут . . . и други крај му није за онај онамо дирек привезан .. . — Пази, учитељу!.. . Ако могу ја онај конопац добити или изварати за што сам и пошао. . . А ако не узмогу а ти конопац добро упамти. . . . Тај конопац ће бити сведок Милисављеве невиности. .. . Кад су стигли до куће, пређоше преко одграђенога плота; ту мало застадоше, а после се зачу где пас лаје, за тим изиђе Ђошина мати, отера пса, и приђе да пољуби у руку старога Сремца и учитеља. — Хвала, снао, рече Сремац, тргунвши своју суву руку — хвала ти! а је ли Ђоша на дому ? .. . Сирота жена погледа га страшљиво, па онда рече: — Није! још јуче оде с неким људма у чаршију. . . . После тога опет гледаше испитујућим погледом старца, као: шта ли хоће с Ђошом ? — Чуо сам,снао, да имате, промрзнута кромпира па би рад био да купим. . . . Добар ће бити за краву!. . . Ал кад није ТВоша код куће . . . онда. . . . — Има нешто мало . . . биће тако за шесет седамдесет ока. . . . А могу вам га дати баш и ђутуре, мени није од потребе . . . Уђоше у кућу, напунише врећу с кромпиром. Сремац