Otadžbina

БКЛЛ КУЋНЦА

371

— Никад ! одговараше Јелица, а глава јој клону на његово раме — Никад више!.. Али мој драги, треба ићи; отац ће нас чекати.

То је било око Петрова дне , а некако баш око св. Илије уватише Ђошу и предадоше суду, који га осуди на петнаест година робије и на шибу. А на сам Илијин дан држани су сватови у Сремчевој белој кућици... Учитељ је кум а млади Гружанин девер. Сви се веселе а учитељ једнако благосиља, желећи своме ученику све што се од бога пожелети може.

После тога на неколико година избраше сељаци себи за кмета Милисава Богдановића, па осим што је село довео у ред, уредио је и своју кућу: беше већа и беља него и Сремчева бела кућица, а у кући седи стари Сремац, па кашљуцајући онако старачки разговара о прошлим данима са добрим сгарим учитељем, који им често у походе долази, а по кући уз домаће нослове весело пева млада кметовица.

I. ј ]АКШИЋ,