Otadžbina

ЂУРАЂ БРАВДХЖИ^ историјска студија (Наставак) II Ђурађ и Јерина. На сапртноме часу Стеван је стрепио за оно шта се све у земљи десити може између смрти његове и додаска Ђурђева, те с тога је наваљивао да се Ђурађ одмах нозове. Сва је прилика да су по овога одмах још из Дрвенглаве и пре издисаја Стевановог нослали. Но при ондашњем стању путова и начину путовања, Ђурађ тешко да је могао приспети у Србију пре прве недеље меседа Августа. Кад је приспео у Београд , Стеван је већ мирно почивао у својој гробници у Манасији. Долазак Ђурђев није дао повода никаквим изјавама радости и одушевљења. Нашао је народ погружен у жалост, обузет стравом због неизвесносги свакога часа , јер сваки се бојао које унутрашње анархије које упада непријатељског. — „Нбо кћждо свмртк н рд^г|»лбденн(€ огкндгмоше," вели Костадин. Опште осећање несигурности а у једно и добар знак војничке дисциплине, налазимо и у томе, што заповедник „унутрашње куле" — на сву прилику деспотовога двора у граду београдском — чим је чуо да је Стеван пре-