Otadžbina

ТЈУРАЂ БРАНК0В11И

377

поузданошћу у сопствену своју снагу претеривао. Његово бегство пз тамнице дариградске и после бегство из турских чељусти, као и устајање његово противу ујака Стевана, дела су којих дрскост граничи на занесеност. Алџ године непрекидне борбе уродиде су озбиљним плодом. Деспот Ђурађ и сада носи мач о бедрима, уме њиме да витла кад је потреба, али се без велике нужде не маша за њ. С годинама није изгубио право да се зове јунак, али му је милије да га зову мудрим човеком. У ратовима између синова Бајазитових, Ђурађ је стекао међу Турцима глас као вешт војсковођ. Управо је он и био тај који је као заповедник српске војске сатрво султана Мусу а тиме осигурао престо Мухамеду. 1 Осим тога провевши тако рећи најбољи део свога живота међу Турцима, он је имао пуно прилике да се потпуно упозна с одношајима турским у Европи и у Азији. Нарочито је знао за ондашњу Ахилову пету османског царства — Караманију. Морао је имати и лична познанства и личних свеза с многим од главних личности на порти и око ње. По свима овим приликама Т>урађ је могао, да било непосредно било посредно преко пријатеља у Цариграду ступи у тајне свезе са султаном од Караманије. А по својим наклоностима и дипломатским способностима он је управ и био човек, који се могао подухватити задатка да интересе мухамеданске једне државе доведе да служе интересима хришћанским. У даљем развитку ове историјске студије наићи ћемо на знакове, који дају мислити да је Ђурађ заиста био у свези са султаном од Караманије. Него она извеџбаност његова као војсковође и дипломатска окретност његова, које је такође порти морала позната бити, чинили су га лично опасним по турско царство. Што је Ђурађ био опасна личпост по Турску, тиме се објашњава велики део оне неуморне и суревњиве опрезности, којом је порта као што ћемо видети, бдила над свима корацима његовим, и оне мржње, којом је султан Мурат према њему дисао. 1 ) Види Костадина.