Otadžbina

Луна Тчелеш"" ВЕОГРАД ц и ка 0, ПШ у '|С Духовник обЈес.^г^т^^љЈ^)прочита Мијату проштену молитву врх гдаве, пак му рекне: — Приступи и и исповједај грехове, које си учинио иди смислио, од кад себе знаш до јутрос. Поврне Мијат: — Не бих ти ја, попе, испричао за годину ни оне крупиије, које сам упамтио, то ли сијасет дробнијех, које сам сам заборавио. Ио да не тежам ни себи ни теби , прекинимо на то, да ти повиједам, ако ћеш ме чути, с чега су ме тисди у ову јаму, и рашта ћу сутра срамотно мријети. Тад Мијат исприча духовнику редимиде све оно што већ зна, ако је ко прочитао и упамтио ову приповијест до овђе. — Зло си урадио да се прича, викне поп, да под крстом и клетвом потвориш те калуђере, ако су збиља прави. Тебе не би одријешила, да их на једно саставиш, с.ва четири васеленска патријара, то ли ја најмлађи међу браћом. Утопио си душу а окаљао образ. Не ћеш паћи покоја на томе свијету, не ће ти се трупље распасти на овоме, но ће се твој гроб просјести девет шежања дубоко, да се тобом мртвијем пук уклиња. А Мијат разабран: ■— Не ће бити све то тако, 6 попе! Није Бог наше ћуди опаке, но милостив и праведан. Ја нијесам крив што сам се рађао, п што су ми муке довреде, кад су ме на ригањ растезали, да ми се бубрези одвају. Да ко тебе и те васеденске патријаре стави за очни трен на ону протезавицу, и вас мадо изгруха, одрицади би сте се и Бога и закона, а и мајчина мдијека. Но немој мудровати, него дријешај и праштај, па како ми тамо буде, тот га мени! — Ја не знам ни сам, поврне духовник, што бн ми свештеници радиди на таквој муци, и би ди биди достојни да нас Бог охрабри, да заборавимо и прегоримо ово умрдо тиједо при души, но знам чисто, да ко права чоека кдетвом потврди, топи душу у бездању, гђе ће се око ње грабити и прегонити рогати бјесови, ко да је прије раскубе и на ражањ натакне. Друге су то муке, мој Мијате, него ди те которске; то ти не дао Бог ни у сну сњети. 2-5*